Izvoz gasa „Turskim tokom“ u septembru opao je za 25 odsto u odnosu na avgust, pišu ruski mediji, pozivajući se na izveštaj Evropske mreže za prenos gasa. Kapacitet svakog od nizova gasovoda je 15,75 milijardi kubnih metara godišnje.
„Turski tok“ nije opterećen punim kapacitetom
Pumpanje plavog goriva kroz Turski tok počelo je naglo da opada posle 17. septembra, pavši na 35,2 miliona kubnih metara dnevno. 29. septembra, firmi „South Stream Transport BV“, koji upravlja gasovodom, oduzeta je licenca.
Smanjenje pumpanja povezano je sa sezonskim padom potražnje. Njegov rast se predviđa za kraj oktobra i početak grejnog perioda. Oduzimanje licence operateru ne utiče na obim pumpanja, rekao je Igor Juškov , vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, stručnjak Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije.
Ruske komponente čine „Turski tok“ nezavisnim
„Turski tok“ se opslužuje bez obzira na nabavku opreme iz Evrope. Opremljen je ruskim turbinama „Ladoga“, što značajno razlikuje gasovod od „Severnog toka 1“, koji je zavisan od stranih turbina.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Održavanje se može odvijati uz učešće ruskih snaga i opreme. Dakle, neće doći do kritičnog pada obima snabdevanja, zbog oduzimanja dozvole operateru“, rekao je analitičar.
Pumpanje kroz gasovod palo je zbog Bugarske
Prema rečima stručnjaka, u smanjenju obima transporta „Turskim tokom“ vredi tražiti druge razloge, jedan od njih je sezonski pad tražnje.
„Ovde bih se ipak osvrnuo na Bugarsku, jer od maja ova zemlja zapravo nije direktno kupovala ruski gas, bila je jedna od prvih koja se suočila sa pitanjem, da li da kupuje gorivo od Rusije rubljama ili ne. Poljska se takođe suočila sa istom dilemom. U početku je Bugarska bila ubeđena da niko neće plaćati gas u rubljama, i da je to šema osuđena na propast, zbog čega je većina evropskih zemalja prešla na plaćanje u rubljama, a Bugari su ostali prevareni“, podsetio je energetski stručnjak.
S vremena na vreme, Bugarska uspeva da ugovori pojedinačne LNG tankere. Oni dolaze u Tursku, a zatim kreću za Bugarsku. U stvari, Turska se bavi preprodajom ruskog gasa trećim zemljama.
„Možda se Bugarska samo igra sa količinama. Negde su mogli da nađu nosač gasa sa LNG-om, a negde nisu. U takvim slučajevima kupuju više gasa iz cevovoda. Razlog za smanjenje pumpanja kroz „Turski tok“ treba tražiti upravo u tome“, rekao je Juškov.
Prema njegovim rečima, razlog za opšti pad potražnje za gasom, treba tražiti i u klimatskim uslovima u Evropi prethodnih meseci.
„U Evropi je leti bila suša, odnosno hidroelektrane i nuklearke nisu dobro radile, jer je bilo nemoguće rashladiti nuklearne reaktore. Mnogo energije je potrošeno na klimatizaciju, a leti je Evropa morala da troši više gasa i uglja. Septembar je za Evropljane, bio vreme za predah, u tom smislu“, dodao je ekspert.
Zapad želi da uništi „Turski tok“
Juškov je podsetio da „Turski tok“ snabdeva gasom ne samo Tursku i Bugarsku, već i Srbiju i Mađarsku. Gas iz sistema takođe teče u Severnu Makedoniju, Grčku i Rumuniju.
„Ovde je vezan čitav kompleks zemalja, pa ako govorimo o fluktuacijama obima potrošnje, to se dešava u svim navedenim zemljama“, rekao je ekspert.
„Turski tok“ je i dalje jedini gasovod od Rusije do Evrope. Zbog sabotaže sa „Severnim tokovima“, treba se čuvati od pokušaja Zapada da onesposobi i ovaj gasovod. Takvi pokušaji su već bili.
„Turski tok je u istoj opasnosti. Već smo videli neka čudna podvodna vozila bez posade u regionu Krima, jedno je pronađeno, drugo izbačeno na obalu. Šta je to? Da li je to bio pokušaj podrivanja flote ili gasovoda? Možete se setiti i nedavnog slučaja kada je FSB prijavio pritvor grupe diverzanata u regionu Anape, a tu počinje Turski tok“, prokomentarisao je ekspert.
Juškov je napomenuo da bi Zapadu bilo mnogo teže da sabotira „Turski tok“ u odnosu na vanrednu situaciju na severnim gasovodima, što se može objasniti činjenicom da se južni krak nalazi na mnogo većoj dubini.
„Teže je doći do njega, a drugo, ako „Turski tok“ bude dignut u vazduh, to će biti udarac za samu Tursku. S tim u vezi, ovde je veliko pitanje- da li su Sjedinjene Države spremne da radikalno pogoršaju odnose sa Turskom?, tvrdi stručnjak.
Juškov je rekao da je „Plavi tok“, koji pumpa gas samo do Turske, već opterećen punim kapacitetom, tako da neće moći da postane alternativa u slučaju podrivanja „Turskog toka“.
Turskoj je sada najisplativije da kupuje gas od Rusije, jer je po ugovorima „Gasproma“ i turskih kompanija trgovina vezana za cenu nafte, a ne za „spot“ tržište. Turska se ponaša kao oprezan kupac- minimizira kupovinu od partnera koji trguju energentima po „spot“ cenama, i povećava kupovinu od Rusije po ceni od 600-700 dolara za hiljadu kubnih metara.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
(ekonomija danas)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
