Američki predsednik Donald Tramp potpisao je ukaz o stvaranju nacionalnog protivraketnog odbrambenog sistema „Gvozdena kupola“, sistema koji bi trebalo da osigura potpunu zaštitu Sjedinjenih Američkih Država od svih vrsta pretnji iz vazduha.
Ova odluka dolazi u trenutku kada globalni geopolitički odnosi postaju sve napetiji, a američki vojni stratezi upozoravaju na potencijalne pretnje iz Kine, Rusije i drugih zemalja.
U skladu s ukazom, sekretar odbrane Pete Hegseth dobio je zadatak da u roku od 60 dana predsedniku predstavi arhitekturu i plan razvoja ovog „protivraketnog odbrambenog štita sledeće generacije“.
O tome kako će izgledati novi sistem, koliko će koštati i da li je zaista moguć, otkriva ruski stručnjak Andrej Klincevič, šef Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba.
Mnogi su odmah povukli paralelu između američkog projekta i izraelskog sistema „Iron Dome“ (Gvozdena kupola), koji je poznat po svojoj sposobnosti da presreće rakete kratkog dometa lansirane iz Pojasa Gaze.
Međutim, Klincevič upozorava da je poređenje između ova dva sistema pogrešno, jer su njihove namene i razmere potpuno različite.
Izrael je mala država, površine 22.145 km², dok SAD zauzimaju 9.840.000 km². Kreiranje nacionalnog odbrambenog štita za čitavu američku teritoriju je neuporedivo teži zadatak.
Izraelska Gvozdena kupola služi za presretanje raketa kratkog dometa, dok bi američka verzija trebalo da bude višeslojni, nacionalni protivraketni štit sposoban da se suoči s različitim pretnjama – od dronova i krstarećih raketa do hipersoničnih projektila i balističkih raketa.
Izraelski PVO sistem nije jedinstven, već deo složenog sistema koji uključuje i američke komponente, poput „Davidove praćke“ i sistema „Arrow“.
Kako Klincevič kaže, Amerikanci su jednostavno preuzeli atraktivan naziv, ali suštinski govore o potpuno drugačijem vojnom konceptu.
„Amerikanci su jednostavno uzeli ime „Iron Dome“ jer zvuči moćno. Ali njihova verzija neće biti ništa nalik izraelskom sistemu. Radiće na sistemu koji će uključivati više slojeva odbrane – od radarskog pokrivanja do PVO sistema različitog dometa.“
Prema dostupnim informacijama, novi sistem će uključivati:
Potpuno radarsko pokrivanje teritorije SAD – omogućava otkrivanje svih vazdušnih pretnji u realnom vremenu.
Slojevitu PVO zaštitu, sličnu onoj kakvu Rusija ima oko Moskve, koja obuhvata- Dugometne PVO sisteme (sposobne da presreću interkontinentalne balističke rakete – nešto poput S-500).
Srednjometne sisteme (presretanje krstarećih raketa i hipersoničnih projektila).
Kratkometne sisteme (odbrana od dronova, manjih raketa i taktičkih projektila, poput ruskog „Pancira“ i „Tora“, koje SAD trenutno nemaju).
Kako naglašava Klincevič, Amerikanci nikada nisu razvili efikasan sistem kratkog dometa
koji bi mogao da zaštiti ključne objekte od malih dronova ili improvizovanih napada iz vozila. Trenutno, američka PVO odbrana je prvenstveno oslonjena na sisteme THAAD i Patriot, koji su skupi i neefikasni protiv ciljeva kratkog dometa.
„Amerikanci su godinama razvijali odbranu protiv velikih pretnji – balističkih projektila iz Rusije i Kine. Međutim, oni nemaju rešenje za male dronove, rakete kratkog dometa ili improvizovane napade. Sada pokušavaju da popune tu prazninu.“
Projekat „Gvozdene kupole SAD“ bi mogao da košta desetine, ako ne i stotine milijardi dolara. Razlog je jednostavan – pokrivanje ogromne teritorije SAD zahteva ogroman broj radara, raketnih sistema i baze za lansiranje projektila.
Klincevič ističe da će SAD morati da sakupe tehnologije iz celog sveta i integrišu ih u jedinstveni sistem, što može dovesti do neočekivanih problema u kompatibilnosti i logistici.
„Oni sada moraju da sklope ono što nemaju. To znači da će koristiti dostupne tehnologije iz celog sveta, ali i da će se suočiti s problemima u integraciji. Jedna stvar je imati izolovane sisteme, a sasvim druga je učiniti ih delotvornim na nacionalnom nivou.“
Takođe, postavlja se pitanje finansijske isplativosti. Izraelski sistem „Iron Dome“ je relativno jeftin jer presreće male rakete koje su jeftine za lansiranje.
Američka verzija će morati da presreće hipersonične projektile, balističke rakete i krstareće rakete, što zahteva daleko složenije i skuplje sisteme.
Iako je Tramp naglasio da će čitav sistem biti proizveden u SAD, mnogi vojni analitičari upozoravaju da bi se moglo pokazati da je ovo najskuplji i najkomplikovaniji vojni projekat u američkoj istoriji.
Jedan od zanimljivijih detalja u vezi s ovim projektom jeste tvrdnja, da bi Minesota mogla igrati ključnu ulogu u razvoju sistema, zbog toga što je lider u proizvodnji gvozdene rude.
Međutim, Klincevič smatra da je ova tvrdnja čista propaganda:
„Da budem iskren, ne vidim vezu između iskopavanja rude u Minesoti i protivraketnog odbrambenog štita. U ovakvim sistemima nisu potrebne ogromne količine gvožđa – potrebni su retki metali i napredna elektronika.“
Najverovatnije, Minesota će igrati simboličnu ulogu, kao mesto gde bi mogle da se grade fabrike za proizvodnju komponenti, ali sama eksploatacija rude neće imati veliki značaj.
Trampova odluka da izgradi nacionalni protivraketni štit može izgledati ambiciozno, ali nosi sa sobom brojne izazove:
Ogromni troškovi (desetine, ako ne i stotine milijardi dolara).
Problemi u integraciji različitih tehnologija.
Ograničena efikasnost protiv hipersoničnih pretnji.
Dug period razvoja – potrebna je najmanje decenija da bi sistem bio operativan.
Iako su ciljevi ambiciozni, veliko je pitanje da li SAD imaju vremena i resurse da ih ostvare pre nego što druge sile razviju još naprednije sisteme. Tramp želi da pokaže da Amerika nije ranjiva – ali da li je ovaj projekat više politički potez, nego realan vojni poduhvat, tek će se videti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
