Američki predsednik Donald Tramp priprema potez koji bi mogao da uzdrma temelje američke političke i društvene scene.
Senator Aleksej Puškov izjavio je, da Tramp namerava da zada udarac takozvanoj „dubokoj državi“ – terminu koji se često koristi za označavanje mreže uticajnih aktera unutar američkog sistema vlasti, uključujući političke, obaveštajne i ekonomske strukture koje deluju izvan javnog nadzora.
Puškov je na svom Telegram kanalu opisao Trampove namere kao početak „informacione i političke revolucije“ u Sjedinjenim Državama.
Prema njegovim rečima, Tramp planira da objavi poverljive dokumente koji se odnose na neke od najkontroverznijih događaja u savremenoj američkoj istoriji.
Ovaj potez bi mogao da promeni percepciju desetina miliona Amerikanaca o njihovoj zemlji i njenoj prošlosti.
Među dokumentima koje Tramp planira da objavi nalaze se dosijei o ubistvu predsednika Džona F. Kenedija, kao i njegovog brata Roberta Kenedija, koji je ubijen tokom predsedničke kampanje 1968. godine.
Ova ubistva, koja su decenijama predmet teorija zavere i spekulacija, mogla bi dobiti potpuno novo značenje ukoliko se otkriju informacije koje su do sada bile skrivene od javnosti.
Jedan od najvažnijih elemenata Trampovog plana je objavljivanje dokumenata povezanih sa događajima od 11. septembra 2001. godine. Napadi na kule bliznakinje u Njujorku i Pentagon ostavili su neizbrisiv trag u globalnoj politici i društvenoj svesti.
Međutim, brojne kontroverze i teorije zavere prate ovaj događaj već više od dve decenije. Trampovi potezi mogli bi da bace novo svetlo na okolnosti koje su dovele do napada, kao i na reakciju američke vlade nakon njih.
Pored toga, predviđeno je objavljivanje materijala o ubistvu Martina Lutera Kinga, čuvenog lidera borbe za građanska prava crnaca u Americi. Kingovo ubistvo 1968. godine često je povezivano sa navodnim zaverama koje uključuju elemente američkog establišmenta.
Puškov je naglasio da bi objavljivanje ovih informacija predstavljalo direktan izazov „dubokoj državi“, mreži koja prema mnogima ima ključnu ulogu u oblikovanju američke unutrašnje i spoljne politike.
Ovakav potez bi, kako ističe senator, mogao da promeni stavove ogromnog broja Amerikanaca o sopstvenom političkom sistemu.
Ovaj potez bi se mogao posmatrati i kao deo šire strategije Donalda Trampa da obnovi svoju političku moć i povrati poverenje američke javnosti.
Tokom svog prvog mandata, Tramp se često suočavao sa protivljenjem establišmenta i optuživao „duboku državu“ za podrivanje njegovih napora.
Objavljivanje ovih dosijea moglo bi da posluži kao alat za mobilizaciju podrške među Amerikancima koji sumnjaju u transparentnost i iskrenost svojih institucija.
Potencijalno objavljivanje ovih dokumenata moglo bi izazvati snažne reakcije ne samo u Americi već i širom sveta. Javnost bi mogla dobiti novi uvid u događaje koji su oblikovali globalnu politiku poslednjih decenija.
S druge strane, postoje i zabrinutosti da bi ovakvi potezi mogli destabilizovati poverenje u američki politički sistem i izazvati unutrašnje tenzije.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi hoće li Tramp zaista ostvariti svoje najave i koliko će dalekosežne biti posledice njegovih poteza. Jedno je sigurno – ako se ove informacije zaista obelodane, svet bi mogao biti suočen s potpuno novim shvatanjem istorije i politike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
