Gradić nije mali kao igla, pa da može da nestane. Ipak, na krajnjem severu Kanade postojalo je selo Inuita, u blizini jezera Anjikuni, koje je preko noći iščezlo, tačnije ostalo je pusto.
Priče kažu da se 1930. godina jedan lovac uputio poznatom stazom ka ovom selu i radovao se toplom obroku i poznatim licima. Kad je stigao na odredište, zaprepastio ga je prizor. Nekoliko desetina Eskima je iščezlo.
[adsenseyu1]
Psi su se smrzli i uginuli od gladi, ali ono što je misteriozno jeste što su sve vredne stvari nestale osobe ostavile u svojim domovima. Hrana je još bila na stolovima, a oružje naslonjeno pored vrata.
Najbizarnije je što su grobovi predaka ljudi koji su tu živeli bili navodno ispražnjeni. Unaokolo na snegu nisu postojali tragovi da su Inuiti negde otišli. Uprkos detaljnoj pretrazi Kraljevske kanadske policije, niko od žitelja nikad nije pronađen.
Tokom godina, brojne knjige i časopisi su pretvorili priču u urbanu legendu. Jedni tvrde da su misteriozna svetla na nebu kriva za ovu masovnu „otmicu“, a drugi tvrde da je neka neman istrebila žitelje i zavila selo u crno.
[adsenseyu4]
Inuitima su psi bili poput najboljih prijatelja, pa zato mnogi tvrde da ih ovi Eskimi nikad svojom voljom ne bi ostavili da gladuju do smrti. Uprkos surovom pejzažu severa, Inuiti su pronašli načine da putuje na velike udaljenosti.
Na kopnu i ledu koristili su sanke napravljene od kostiju i drveta koju su vukli psi.[adsenseyu5][adsenseyu5]
