Dok se nastavljaju diplomatski kontakti između Vašingtona i Teherana, u javnosti se pojavljuju različite procene o vojnom, političkom i ekonomskom bilansu nedavnog sukoba.
Istovremeno, američki i iranski zvaničnici iznose međusobno suprotstavljene tvrdnje o toku pregovora, stanju na terenu i mogućim narednim koracima.
O tim temama govorili su Danijel Dejvis i pukovnik Daglas Mekgregor u emisiji „Daniel Davis Deep Dive“, analizirajući šire posledice događaja na Bliskom istoku.
Jedna od centralnih tema razgovora odnosila se na stanje u Ormuskom tesnacu i uticaj sukoba na svetsko tržište energije. Dejvis je osporio tvrdnje predsednika Donalda Trampa da kroz Ormuski tesnac prolaze rekordne količine nafte i da je plovni put potpuno otvoren.
Prema podacima koje je izneo, dnevni protok dostigao je 13,1 milion barela, od čega pet miliona otpada na Iran, a osam miliona na ostale proizvođače, dok sedmodnevni prosek iznosi svega 8,1 milion barela dnevno.
To je manje od polovine predratnog nivoa od približno 20 miliona barela dnevno. Dejvis smatra da trenutni rast proizlazi iz činjenice da je prethodno blokirana flota tankera odjednom napustila zaliv, upozoravajući da novih praznih brodova nema dovoljno, dok će obnova proizvodnih kapaciteta zatvorenih mesec dana od početka sukoba trajati dugo.
Mekgregor se složio sa tom procenom i ocenio da administracija pokušava da utiče na raspoloženje tržišta nafte i Vol Strita. Prema njegovoj proceni, cena nafte mogla bi da poraste na između 150 i 200 dolara po barelu.
Kao dugoročnu posledicu navodi prelazak globalne privrede sa modela snabdevanja „na vreme“ na model stvaranja strateških zaliha „za svaki slučaj“. Kao dodatni faktor inflacije izdvojio je odluku Turske da poveća takse za prolaz kroz Bosfor za 15 odsto.
Govoreći o ekonomskim posledicama, Mekgregor podseća da je Tramp na samitu G7 rekao da bi Sjedinjene Američke Države mogle da uđu u ekonomsku depresiju jer su strateške rezerve nafte pale na nivo dovoljan za približno četiri nedelje.
On upozorava i na dugotrajan prekid uvoza veštačkog đubriva, za koji smatra da bi za oko šest meseci mogao da dovede do propadanja useva i ozbiljnih poremećaja u snabdevanju hranom. Uz to predviđa krizu tržišta obveznica i ozbiljno slabljenje američke valute.
Analizirajući vojni aspekt sukoba, Mekgregor u svom tekstu „Sudnji dan“, objavljenom na platformi Substack, tvrdi da su Sjedinjene Američke Države pokazale granice sopstvene vojne moći.
Po njegovom mišljenju, neuspeh američke Ratne mornarice da povrati punu kontrolu nad Ormuskim tesnacem pokazuje da cilj potčinjavanja Irana vazdušnim i pomorskim snagama nije ostvaren. On smatra da se takva procena prikriva od američke javnosti.
Pukovnik navodi da mu je Donald Tramp još u aprilu 2020. godine u privatnom razgovoru rekao kako ne vidi potrebu za ratom protiv Irana i da veruje da postoji prostor za dogovor sa Teheranom.
Ipak, Mekgregor ocenjuje da je predsednik kasnije uvučen u sukob pod uticajem izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, proizraelskih lobista i uticajnih donatora u SAD.
Dodaje da je Trampu predstavljeno da će operacija biti kratka i laka, dok, prema njegovim rečima, najviši vojni vrh nije upozorio predsednika da SAD kao pre svega pomorska i vazdušna sila nemaju kapacitete za uspešnu kopnenu operaciju niti za dugotrajnu kontrolu Persijskog zaliva.
„Doneli su odluku da upotrebe vojnu silu. Ona nije dala rezultate. Izgubili smo sukob protiv Irana i to je kraj rasprave“, rekao je Mekgregor. On smatra da je time narušen dugogodišnji utisak o američkoj vojnoj nepobedivosti i podseća da SAD danas nemaju kopnene snage kakve su imale tokom Zalivskog rata 1990. i 1991. godine, kada su od ukupno 780.000 vojnika mogle da rasporede oko 300.000 na terenu.
Poseban deo razgovora bio je posvećen promenama u savremenom ratovanju. Dejvis je ukazao na izveštaj CNN-a prema kojem je američki pilot specijalnih snaga, oboren iznad Irana u aprilu, pre katapultiranja video veliki broj iranskih bespilotnih letelica koje su se kretale sinhronizovano u formaciji nalik meduzi.
On je naveo da postoje izveštaji prema kojima je Kina Iranu isporučila tehnologiju za takve sisteme, dok je njihov zajednički saradnik Leri Džonson, pozivajući se na izvore sa terena, preneo da je taj događaj izazvao ozbiljnu zabrinutost u američkim redovima.
Mekgregor smatra da poluautonomni rojevi bespilotnih letelica predstavljaju veliku tehnološku promenu jer mogu da lete koordinisano bez stalnog pojedinačnog upravljanja. Zbog njihove niske cene i mogućnosti masovne upotrebe ocenjuje da mogu ozbiljno ugroziti vojnu infrastrukturu razvijanu od završetka Drugog svetskog rata.
Istovremeno odbacuje tvrdnje da bi laka pešadija bez oklopa bila najbolje rešenje u takvom okruženju, navodeći da bi vojnici time ostali bez zaštite i mobilnosti. Kao primer prilagođavanja novim uslovima izdvojio je rusku vojsku, koja je, prema njegovim rečima, u istočnoj Ukrajini razvila efikasne kontramere kroz elektronsko ratovanje i masovnu upotrebu protivvazdušne artiljerije.
U završnom delu razgovora analizirane su izjave američkog potpredsednika Džej Di Vensa o iranskim zamrznutim finansijskim sredstvima i nuklearnom programu. Vens je izjavio da će Vašington određivati uslove pod kojima Iran može koristiti odmrznuti novac, navodeći da bi sredstva trebalo koristiti za kupovinu proizvoda američkih farmera.
Takođe je rekao da je Teheran pristao na povratak inspektora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju u svoja nuklearna postrojenja.
Na te izjave odgovorio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmaeil Bagai, koji je rekao da su iranska sredstva potpuno dostupna Teheranu za slobodno korišćenje. Dodao je da Iran nije imao sastanak sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za nuklearnu energiju niti planira da dozvoli inspekcije objekata oštećenih u američkim i izraelskim napadima, uz ocenu da ne postoji nikakav postupak koji bi vodio takvom rešenju.
Komentarišući javne nastupe američkih zvaničnika, Mekgregor ih je nazvao „predstavom klovnova“ i „amaterskim satom u najgorem smislu te reči“. Smatra da ozbiljna diplomatija podrazumeva vođenje pregovora iza zatvorenih vrata, bez javnog iznošenja pregovaračkih pozicija koje protivničkoj strani ostavljaju prostor za trenutni demanti.
Na kraju je ocenio da političko rešenje za izlazak Sjedinjenih Američkih Država iz sadašnje situacije više ne vidi. Kao jedini izlaz navodi potpuno povlačenje američkih snaga iz regiona, odustajanje od prevelikog oslanjanja na vazdušnu i pomorsku moć, otkazivanje ugovora o obnovi vojnih baza i smenu načelnika Združenog generalštaba, sekretara rata i direktora CIA.
Prema njegovoj proceni, poverenje između Vašingtona i Teherana narušeno je za naredne decenije, dok Izrael, kako tvrdi, nije zainteresovan za postizanje trajnog mirovnog aranžmana.
