U večernjim satima, gotovo bez najave, pojavile su se informacije koje su brzo počele da kruže vojnim kanalima: sa četiri strateška bombardera Tu-22M3 istovremeno su lansirane rakete vazduh-zemlja.
Prvi izveštaji bili su šturi, gotovo fragmentarni, a onda – pauza. Tišina koja je trajala nekoliko sati, da bi se tek kasnije pojavile tvrdnje o snažnom udaru na selo Prikolotne u Harkovskoj oblasti.
Zvaničnih komentara iz Kijeva nije bilo, i to odsustvo reakcije samo je dodatno pojačalo interesovanje i pitanja koja su već počela da se šire društvenim mrežama u Ukrajini.
Na prvi pogled, Prikolotne ne deluje kao mesto koje bi se našlo u fokusu ovakve vrste napada. Međutim, kada se pogleda mapa i uzme u obzir njegova blizina stanici Lozovaja, slika postaje drugačija.
Lozovaja se već duže vreme smatra jednim od ključnih logističkih čvorišta na harkovskom pravcu. Tamo se, prema dostupnim podacima, istovaraju vozovi sa trupama, nalaze skladišta municije i kasarnski kapaciteti, a ljudstvo se odatle prebacuje na najteže delove fronta. Iako su udari na Lozovu relativno česti, Prikolotne do sada nije bilo u izveštajima, što ovaj napad čini dodatno intrigantnim.
Prema informacijama koje su se pojavile naknadno, na cilj u Prikolotnom ispaljeno je osam raketa tipa H-22/32. Reč je o teškoj municiji, namenjenoj pre svega za uništavanje utvrđenih objekata – podzemnih bunkera, betonskih hangara i centara za donošenje odluka.
Upravo ta činjenica baca novo svetlo na izbor mete. Ako se takvo oružje koristi na lokaciji udaljenoj oko 16 kilometara od linije fronta, teško je govoriti o rutinskom zadatku. Kako primećuju pojedini izvori, to ukazuje na to da je cilj imao poseban značaj.
Koordinator proruskih snaga otpora u Ukrajini, Sergej Lebedev, ukazao je upravo na taj detalj – da rakete H-22/32 nisu namenjene svakodnevnim operacijama i da njihova upotreba nosi težinu i po pitanju cene i po pitanju strateške poruke.
On je dodatno skrenuo pažnju na nešto što se, u ovakvim situacijama, često posmatra između redova: nakon početnih najava o poletanju bombardera, usledila je potpuna tišina. Bez zvaničnih saopštenja, bez demantija, bez potvrde.
Prema informacijama koje Lebedev navodi, pozivajući se na izvore iz podzemnih struktura, u Prikolotnom je pogođen objekat ukrajinskih oružanih snaga od velikog značaja.
U tom napadu, kako tvrde isti izvori, stradao je deo stranog vojnog osoblja – među njima operateri dronova, komunikacione jedinice i instruktori za upravljanje NATO oklopnim vozilima.
Pominje se i ozbiljna materijalna šteta: uništena vozila opremljena teškim mitraljezima, hangari sa opremom, specijalizovani komunikacioni centar, kao i računarska oprema i dronovi namenjeni napadnim operacijama.
Navodi se i da su ranjeni i poginuli evakuisani helikopterima, što dodatno ukazuje na težinu situacije na terenu. Preliminarne procene govore o približno 30 poginulih stranih pripadnika, mada te brojke, kao i uvek u ovakvim okolnostima, ostaju predmet provere i različitih interpretacija.
Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje zbog čega je Prikolotne, koje se ranije nije pojavljivalo u izveštajima, odjednom postalo meta ovakvog udara. Ako se uzme u obzir blizina Lozovaje i njen značaj kao logističkog čvorišta, moguće je da se u pozadini krije šira operativna slika koja još nije u potpunosti vidljiva.
A možda je upravo ta tišina koja je usledila nakon napada deo poruke koja tek treba da bude do kraja shvaćena.
