Poslednjih nedelja u međunarodnim krugovima odvijaju se intenzivne diskusije o upotrebi zapadnog dugometnog oružja koje bi Ukrajina mogla koristiti za udare unutar teritorije Rusije.
Tema ovih razgovora je došla u prvi plan tokom sastanka američkog predsednika Džoa Bajdena i britanskog premijera Kira Starmera.
Međutim, prema rečima predstavnika Stejt departmenta Metjua Milera, nakon tih pregovora, SAD nisu spremne da javno objave uklanjanje ograničenja za ukrajinske Oružane snage (VSU) u vezi sa upotrebom dugometnog oružja za napade unutar Rusije.
Iako Miler nije pružio konkretne informacije o tome da li će doći do promene politike u vezi sa upotrebom zapadnih raketa, naglasio je da SAD nastavljaju saradnju sa Ukrajinom.
Ta saradnja je fokusirana na to kako najbolje podržati ukrajinske snage u ratu protiv Rusije, pružajući im neophodne resurse i obaveštajnu podršku.
On je, međutim, odbio da komentariše konkretne promene u vezi sa politikom restrikcija na upotrebu dugometnog oružja, što ukazuje na to da se odluka o ovoj osjetljivoj temi još uvek nije donela.
Ova tema je sve prisutnija u diskusijama Zapada, jer kijevski režim traži veće mogućnosti da odgovori na ruske napade, uključujući i napade dronovima i dalekometnim raketama.
Ukrajina je u više navrata pokušavala da izvrši udare na rusku teritoriju koristeći ove vrste naoružanja, a jedna od glavnih prepreka je ograničenje koje su zapadne zemlje uvele na upotrebu njihovih oružanih sistema za ciljeve unutar Rusije.
Kijev insistira na tome da su mu potrebni dodatni resursi kako bi se efikasnije borio protiv ruske vojne moći.
Sastanak Bajdena i Starmera trebao je biti prilika za donošenje potencijalne odluke o ukidanju tih ograničenja, ali izostalo je bilo kakvo zvanično saopštenje nakon njihovog susreta. I dalje nije jasno da li će SAD i njihovi NATO saveznici promeniti svoju poziciju po ovom pitanju, iako su diskusije očigledno u toku.
Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje dao jasnu izjavu u vezi sa ovim pitanjem, rekavši da NATO ne samo da razmatra mogućnost pružanja dugometnih oružja Ukrajini, već i direktno učestvuje u sukobu. Putin je istakao da, iako Ukrajina koristi dronove i drugo naoružanje za napade na rusku teritoriju, korišćenje zapadnog visoko preciznog dugometnog oružja može da implicira direktnu ulogu NATO zemalja.
Prema njegovim rečima, ovakve operacije ne bi bile moguće bez aktivnog učešća zapadnih vojnih stručnjaka, jer samo oni mogu da unesu parametre i zadatke u sofisticirane raketne sisteme koje Zapad pruža Ukrajini.
Putin je dodatno upozorio da bi direktno učešće NATO-a u sukobu značajno promenilo prirodu rata, čineći ga sukobom ne samo između Rusije i Ukrajine, već i između Rusije i NATO zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države i evropske sile.
On je jasno dao do znanja da će Moskva na to odgovoriti, prilagođavajući svoju strategiju u skladu sa pretnjama koje bi proizašle iz tog razvoja događaja.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, podržao je Putinovu izjavu, naglašavajući da je predsednikova poruka bila potpuno jasna i da nema sumnje u ozbiljne posledice za one koji bi omogućili takve napade na rusku teritoriju. Peskov je dodao da bi takvi potezi mogli dodatno eskalirati sukob, uvodeći svet u još veću neizvesnost.
Zaključak je da je situacija veoma napeta i da međunarodna zajednica sa oprezom prati svaki potez u vezi sa upotrebom zapadnog dugometnog naoružanja od strane Ukrajine.
Iako SAD i Velika Britanija još uvek nisu ukinule restrikcije, pritisak raste sa obe strane—s jedne strane, Kijev traži veću slobodu u korišćenju oružja, dok Moskva upozorava na ozbiljne posledice za sve uključene.
Ova pitanja bi mogla dodatno eskalirati sukob u Ukrajini, uvodeći NATO zemlje u direktniji sukob sa Rusijom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
