Oko 50 odsto potrebnih pacijenata regrutovano je za poslednje ispitivanje faze III leka koji su razvili Amerikanci i koji bi mogao da donese promenuu borbi protiv korone, kaže profesor Josef Karako sa Medicinskog centra Univerziteta Hadaša.
Karako je rekao da je njegov tim nedavno završio svoj deo uspešnog ispitivanja faze II oralno dostupnog kandidata za antivirusne lekove Molnupiravir, koje je razvila kompanija Merk Farmasejutikals. Lek je dizajniran da uspori napredovanje koronavirusa od blage do teške bolesti, prenosi „Džeruzalem post“.
Studija je sprovedena u 80 medicinskih centara širom sveta, uključujući oko 300 pacijenata sa blagim ili umerenim koronavirusom. Neki su primali Molnupiravir, a drugi placebo.
„Opšti zaključak iz ove faze je da je, pre svega, lek siguran“, rekao je Karako.
„Nismo primetili ništa neobično. Takođe smo videli da je manje verovatno da će onima koji su lečeni ovim lekom biti potrebna hospitalizacija nego onima koji su primali placebo“.
Rekao je da lek ima potencijal da spreči hospitalizaciju ako se daje blagim do umerenim pacijentima, posebno ako se daje rano u toku bolesti.
Ispitivanja za drugu fazu trajala su od kasne jeseni 2020. do aprila 2021. Suđenje za fazu III, koje je počelo u junu, trebalo bi da potraje još nekoliko meseci. Pedeset odsto pacijenata već je regrutovano, rekao je Karako.
On je dodao da lek može sprečiti napredovanje infekcije od blage do umerene do teške.
„Do sada smo bili jako zaposleni pokušavajući da istražimo lekove za lečenje najtežih pacijenata u bolnici“, rekao je Karako.
„Ideja je da ako ih možemo da lečimo, možemo i da sprečimo napredovanje do ozbiljne bolesti“, objasnio je Karako.
„Ovo je potpuna promena u načinu na koji pokušavamo da se borimo protiv bolesti. Ovo je promena paradigme.“
Studija faze III obuhvatila je mnogo više pacijenata. Karako je rekao da je izazov doći do ovih pacijenata u Izraelu jer su mnogi već vakcinisani i stoga se ne kvalifikuju za studiju.
Rekao je da je istraživački tim takođe spekulisao da bi lek mogao pomoći u smanjenju infektivnosti pacijenata, a time i verovatnoći njihovog širenja virusa na kontakte u domaćinstvu.
Oni takođe veruju da bi ovo moglo imati pozitivan uticaj na sprečavanje dugotrajne infekcije koronom.
(b92)
