U novom izdanju emisije „Deep Dive“ autora i voditelja Danijela Dejvisa, profesor političkih nauka sa Univerziteta u Čikagu i teorijski stručnjak za međunarodne odnose Džon Miršajmer izneo je detaljnu analizu vojnih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, ukazujući na duboke strukturne i logističke probleme sa kojima se suočavaju Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici.
Osvrćući se na primedbu vojnog analitičara Šona Bela sa Skaj Njuza da vojnici dobijaju bitke, a logistika dobija ratove, Miršajmer je istakao da u ratu iscrpljivanja presudnu ulogu igra odnos ljudskih gubitaka.
Rusija ima opštu populacionu prednost u odnosu na Ukrajinu između 4:1 i 5:1, dok na samim linijama fronta ruske snage trenutno raspolažu ljudstvom u srazmeri tri prema jedan.
Pored toga, situaciju na ukrajinskoj strani dodatno otežava masovno izbegavanje vojne obaveze i dezertiranje. Prema podacima koje je izneo ukrajinski ministar odbrane, u zemlji postoji dva miliona regrutnih obveznika koji izbegavaju poziv, dok se procenjuje da je oko 200.000 vojnika napustilo položaje na frontu i prebeglo u pozadinu.
Nasuprot procenama koje se pojavljuju u zapadnim medijima, Miršajmer ocenjuje da stvarni odnos ukupnih vojnih gubitaka iznosi vešestruko u korist Rusije.
Objašnjavajući taj odnos, ukazao je na rusku dominantnu artiljerijsku nadmoć koja je tokom većeg dela rata iznosila između 5:1 i 10:1, kao i na podatak da prilikom razmene tela poginulih Rusija redovno predaje drastično veći broj stradalih ukrajinskih vojnika nego što dobija nazad.
Pored toga, smenjeni komandant ukrajinskih snaga general Oleksandr Sirski u sopstvenim redovima nosio je nadimak „kasapin“ zbog spremnosti da žrtvuje veliki broj ljudskih života radi zaustavljanja ruskog napredovanja, dok se ruski komandanti, prema Miršajmerovoj oceni, ponašaju znatno opreznije i nastoje da minimizuju sopstvene žrtve.
Analizirajući vazdušni rat, profesor iz Čikaga je naglasio veliku asimetriju u sposobnostima. Dok Rusija koristi kombinaciju balističkih projektila, krstarećih raketa, vođenih pametnih bombi i dronova, Ukrajina se u napadima na rusku teritoriju oslanja gotovo isključivo na bespilotne letelice.
Miršajmer smatra da ukrajinska kampanja dronovima ne može primorati Moskvu na predaju niti promeniti ishod rata, jer vođeni napadi dronom na ruske civilne ciljeve, poput plaža ili atentata u Moskvi, izazivaju kontraefekat u vidu homogenizacije ruskog stanovništva oko državnog vrha.
Na operativnom nivou, ruski napadi vođenim bombama i raketama sistematski uništavaju ukrajinsku saobraćajnu mrežu i energetske objekte u istočnom delu zemlje, dok su luke u Odesi praktično blokirane, čime je Ukrajina odsečena od Morskih puteva na Crnom moru i ekonomski izolovana.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski se u izjavama nalazi pred kontradiktornim ciljevima jer samo oko 25 odsto ukrajinskog stanovništva podržava nastavak rata, dok tri četvrtine želi mirovno rešenje.
Zelenski s jedne strane mora da održava optimističan narativ kako bi zadržao podršku Zapada i motivisao sopstvene trupe, dok s druge strane traži načine za prekid vatre jer je svestan postupnog gubitka teritorije i jačanja ruskih vazdušnih udara.
Smene na čelu ukrajinskog ministarstva odbrane i generalštaba usred rata ne donose napredak jer ne postoji general koji u postojećim uslovima nedostatka ljudstva i opreme može da promeni tok operacija.
Globalna vojna logistika SAD i NATO saveznika nalazi se u kritičnoj situaciji zbog trošenja zaliha u Ukrajini i tokom sukoba sa Iranom koji je započeo 28. februara. Izveštaji pokazuju da su SAD potrošile gotovo celokupne zalihe raketa ATACMS i PrSM, oko 50 odsto krstarećih raketa Tomahawk, čak 80 odsto presretača za sistem THAAD i 65 odsto zaloga za sistem Patriot.
Pre sukoba, SAD su raspolagale sa oko 2.330 raketa Patriot, dok je taj broj trenutno pao na oko 800 jedinica. Kako bi nadoknadile sopstvene manjkove, SAD su preusmerile i rakete koje su evropske članice NATO-a unapred kupile i platile, ostavljajući Evropu bez efikasne odbrane od balističkih projektila.
Prema Miršajmerovim navodima, predsednik Donald Tramp je na sastanku oštro kritikovao ministra odbrane Pita Hegseta zbog toga što ga nije blagovremeno obavestio o drastičnom pražnjenju vojnih magacina.
Usled iscrpljivanja konvencionalnog naoružanja, u Pentagonu se ponovo razmatra veće oslanjanje na taktičko nuklearno naoružanje u strategijama odvraćanja prema Rusiji i Kini. Sjedinjene Države ne raspolažu industrijskom bazom koja bi mogla brzo da nadoknadi potrošene projektile, jer su za obnovu takvih zaliha potrebne godine.
Na diplomatskom planu, poruke iz Vašingtona su kontradiktorne: državni sekretar Marko Rubio je u junu pred Senatom izjavio da SAD pomno pomažu Ukrajini da pobedi, da bi u avgustu naveo kako je cilj Vašingtona isključivo okončanje sukoba i posredovanje.
Takve oscilacije dovode do toga da i saveznici i protivnici gledaju na SAD kao na nepouzdanog i opasnog aktera koji donosi odluke bez sistematične i racionalne analize kakva je postojala u prethodnim administracijama.
U pogledu sukoba na Bliskom istoku, Miršajmer smatra da je američki napad na Iran najveći strateški promašaj u vojnoj istoriji SAD, koji po posledicama prevazilazi rat u Iraku.
Mreža američkih vojnih baza u Persijskom zalivu je teško oštećena ili uništena, a trupe su delom prebačene u Jordan. Kako je Jordan izložen stalnim iranskim raketnim udarima, lokalne vlasti insistiraju na povlačenju američkih snaga.
Iran se nalazi u povoljnijoj poziciji nego pre sporazuma od 17. juna i u eventualnim novim pregovorima tražiće znatno teže uslove. Miršajmer procenjuje da će SAD nakon završetka ratova u Ukrajini i Iranu doživeti dvostruki neuspeh, nakon čega će primeniti strategiju sličnu onoj posle rata u Vijetnamu – smanjiće vojno prisustvo na Bliskom istoku i u Evropi te preusmeriti fokus na Istočnu Aziju i pariranje Kini, uz saznanje Pekinga da Vašington uprkos porazima ostaje ključni vojni činilac na Pacifiku.
