Istorija je učiteljica života, ali ne znam da li u Moskvi svi relevantni faktori o tome vode računa.
Naime, istorijat ratova na Bliskom istoku pokazuje i dokazuje da se Izrael u vođenju ratnih i specijalnih operacija ne obazire na bilo kakve dogovore, sporazume, ili principe, da Izrael život svakog svog građanina smatra skupljim od života državljanina bilo koje druge zemlje.
[adsenseyu1]
Je li to posledica Holokausta u Drugom svetskom ratu, gde je život izgubilo šest miliona Jevreja, ili je to odraz jake izraelske države, moćne ekonomije i vojske, nešto je složenija priča.
Tek, o tome se moralo voditi računa. Pošto sada ne pomažu podaci da je ruska strana u Siriji izvestila izraelsku više od 300 puta o letovima ruskih aviona, a da su Izraelci izvestili Ruse o letovima svojih aviona deset puta manje. Disbalans u tim brojkama trebalo je ranije postaviti kao problem, a ne tek sada, kada je došlo do tragedije ruskog aviona Il-20. Tvrditi sada kako Rusi s Amerikancima imaju mnogo bolju saradnju u najavama letova nepotrebno je, jer šta ako se sličan slučaj, ne daj bože, ponovi i s Amerima?
Kada je u pitanju izraelska vojska, ona se na Bliskom istoku i na Mediteranu uvek ponašala kaubojski. I uvek im se to opraštalo. Svojevremeno, u decembru 1969. godine, izraelski komandosi i mornari su u francuskom brodogradilištu, pored luke Šerbur, oteli pet raketnih topovnjača klase „Saar-1“, koje su napravljene za Izrael, izraelska vlada platila brodove, ali je Pariz zaustavio isporuku da se ne zameri Arapima zbog ukupne situacije na Bliskom istoku.
Izraelci su u Šerbur poslali mornare — posade brodova — kao turiste, Mosad je aktivirao veze s određenim ličnostima iz francuskih tajnih službi, „obradio“ je neke francuske političare.
Izmišljena je i priča da se brodovi prodaju Norveškoj i pod okriljem mraka u noći Božića 1969. Izraelci su doslovno oteli pet raketnih topovnjača, isplovili i dovezli ih u Izrael prešavši skoro 6.000 km. Pariz se kao nešto malo ljutio i priča se završila. Izraelci svoje živote i svoju imovinu brane po svaku cenu.
[adsenseyu1]
Četvrtog dana Šestodnevnog arapsko-izraelskog rata, 8. juna 1967. godine američki izviđačko-špijunski brod „Liberti“ bio je u međunarodnim vodama istočnog Mediterana. Brod je bio propisno obeležen američkim vojnim brojem na pramcu i na krmi, vijao je veliku američku zastavu. No, napala su ga četiri izraelska borbena aviona, dva „miraža“ i dva „mistera“. Zatim je usledio i napad izraelskih torpednih čamaca.
Izraelski avioni gađali su američki ratni brod topovima i raketama, torpedni čamci su uspalili torpeda. Poginula su 34 američka mornara, njih 174 je bilo ranjeno. Posada broda slala je radio-vezom pozive za pomoć, ali su ih Izraelci elektronski „poklopili“ i sve učinili da to izgleda kao napad egipatske avijacije i mornarice na američki ratni brod. Tadašnji američki ministar odbrane Robert Maknamara zaustavio je avione koji je trebalo da zaštite „Liberti“, pa je pomoć stigla tek sutra ujutro. Za to vreme, izraelska se avijacija iživljavala na brodu, ponavljajući napade u talasima.
Nekoliko dana kasnije Izrael je izdao saopštenje u kojem se navodi da je to bio „nesrećan splet okolnosti“, da se „američki brod našao na pogrešnom mestu“, da su ga „izraelski piloti pomešali sa egipatskim brodom“. A „Liberti“ je bio u međunarodnim vodama, visoko je vijao američku zastavu i bio je dan kada je počeo napad na njega.
Epilog? Izraelci su platili odštetu porodicama ubijenih američkih mornara, ali niko od izraelskih oficira nije odgovarao za taj napad.
Nisu to zatražili ni Amerikanci, naprotiv — Vašington je nastojao da se događaj sakrije, preživeli američki mornari morali su da ćute, sve je zataškano. Brod „Liberti“, sav izbušen da je jedva plutao na površini, dotegljen je do Malte.
Zašto su Izraelci pokušali da potope američki ratni brod? Bila je to klasična operacija „Lažne zastave“, pokušaj da se za napad okrivi Egipat i da onda Amerikanci usred Šestodnevnog rata intervenišu protiv Egipta. Da li je obaranje ruskog Il-20 pokušaj operacije „Lažna zastava“? Da, to je bio pokušaj da se naruše odnosi između Moskve i Damaska, da Rusi, a još više ruska javnost postavi pitanje smisla daljeg boravka ruske vojske u Siriji. To je suština tragedije aviona Il-20.
Treba poznavati istoriju ratova na Bliskom istoku i učiti iz istorije.
(Sputnik)
