Postoje mnoge naznake da se Sjedinjene Države i Kina kreću prema potencijalnom sukobu u Južnokineskom moru. Kada postanu jasni motivi ovog rata, ulozi postaju mnogo ozbiljniji.
Dok svet bruji o potencijalnom, pomorskom obračunu između SAD-a i Irana, zapadni mediji ignoriršu potencijalni, nazirući konflikt u Južnokineskom moru, koji se godinama stvara.
[adsenseyu1]
Nedavni događaji
Samo prošle nedelje, pomorski brodovi iz Japana, SAD-a, Indije i Filipina plovili su kroz Južnokinesko more u gotovo sedmodnevnoj, vojnoj vežbi koja je imala za cilj da zaustavi sve veći uticaj Kine u regionu. Kako to već biva, obnovljeno prijateljstvo Kine sa Filipinima, pod vladavinom Rodriga Dutertea, bilo je kratkotrajno i ne ide baš onako kako je planirano.
Tek prošlog ponedeljka, filipinski visoki sud naredio je raznim službama, uključujući i filipinsku mornaricu, policiju i obalsku stražu da zaštite grebene i život na primorju. Prema rečima portparola predsednika Salvadora Panela, vlada je sada „dužna“ da izvrši sudski nalog.
Da ne spominjemo da je multilateralna, vojna vežba, u kojoj su se Filipini udružili sa Indijom – najvećim kineskim konkurentom u Indo-pacifičkom regionu – i Japanom – istorijskom suparniku Kine, trebala svima da pokaže u kom pravcu ide sve ovo.
Štaviše, šef operacija američke mornarice, admiral Džon Ričardson, upravo je objavio da želi da vidi da australijske i indonezijske pomorske snage imaju veće pomorsko prisustvo u Južnokineskom moru, ohrabrujući dve zemlje da učestvuju u tome što SAD nazivaju operacijom „slobodne plovidbe“.
Australija je za sada odbila da učestvuje u operaciji , dok je Indonezija, s druge strane, otvorila vojnu bazu na ostrvu Natuna Besar, koji se nalazi na južnom obodu Južnokineskog mora.
Odgovor Kine
Sa druge strane Peking na ove događaje ne gleda pozitivno. U nedavnom uvodniku, državne novine Global Times jasno su stavile do znanja da Kina mora da nastavi da gradi svoju mornaricu kako bi odvratila Vašington od toga da slobodno plovi Južnokineskim morem.
„Samo ako je kineska mornarica dovoljno jaka, američki ratni brodovi se neće usuditi da uđu u kineske morske vode“, piše list. „Snažna kineska mornarica je garancija mira i stabilnosti Južnokineskog mora, pa čak i čitavog sveta.“
[adsenseyu4]
Potpuno svesna da će Peking morati da projektuje svoju vojnu snagu u regionu, kako bi branio svoje interese, Kina je ove sedmice otkrila dva nova pomorska razarača, deo flote od 20, opremljene sa 256 raketa. Jedna takva raketa nazvana je „najsmrtonosnijom anti-brodskom krstarećom raketom (ASCM), vertikalno lansiranom IJ-18 ASCM.“
Zaboravite na Iran. Velika katastrofa “nacionalne bezbednosti” SAD-a uslediće kada ojačana i ohrabrena kineska vojska i mornarica sa hipersoničnim raketama budu imale potpunu kontrolu nad ovom geostrateškom lokacijom. Trilioni dolara trgovine prolaze kroz ovaj region godišnje, što predstavlja otprilike jednu trećinu globalne špedicije. Prema Savetu za spoljne odnose, Južnokinesko more ima procenjenih 11 milijardi barela neiskorišćene nafte i 190 triliona kubnih stopa prirodnog gasa.
Gledajte na to kao na mali Irak ili Iran koji je zakopan pod morem, koji SAD ne želi da Kina prisvoji sebi.
Upravo iz tog razloga Filipini su Kinu predali Stalnom arbitražnom sudu u Hagu 2016. godine, zbog monumentalnih ležišta nafte i unosnih ribolovnih područja na spornoj teritoriji. To je isti razlog zbog kog je upravo prošlog meseca Duterte zapretio da će rasporediti vojnike, nakon što su kineski brodovi otplovili u blizinu filipinskog ostrva u regiji.
Kada pogledate prirodne resurse, posebno naftu i prirodni gas koji su u pitanju, kontekst tog sukoba počinje da ima mnogo više smisla.
Savet za spoljne odnose je označio konflikt koji se pojavio u Južnom Kineskom moru kao jedan od glavnih sukoba na koje treba da se pazi ove godine, navodeći da je on ocenjen kao prioritet za SAD u 2019. godini.
Međunarodni sistem zasnovan na pravilima
Dok takozvani Russiagate skandal, i mnogi drugi besmisleni skandali i dalje dominiraju zapadnim etrom, malo pažnje se posvećuje zakonima koji zapravo prolaze pod upravom Trampa, koji nam daju uvid u to o čemu se zapravo radi u ovoj administraciji.
Na primer, Zakon o inicijativi za osiguranje Azije (ARIA), usvojen poslednjeg dana 2018. godine, primorava SAD da “razvije diplomatsku strategiju, koja uključuje rad sa saveznicima i partnerima Sjedinjenih Država za sprovođenje zajedničke pomorske obuke i operacije slobode plovidbe u Indo-Pacifičkom regionu, uključujući Istočnokinesko i Južnokinesko more, kao podršku međunarodnom sistemu zasnovanom na pravilima koji koristi svim zemljama. „
Još značajnije je, međutim, da se ovaj zakon takođe u velikoj meri usredsređuje na odnose Vašingtona sa Tajvanom, podržavajući transfer „odbrambenih artikala“ na samoopredeljeno ostrvo. Postaje sasvim očigledno da će SAD doći u pomoć Tajpeju u slučaju izbijanja rata između Kine i Tajvana – a to je možda mnogo verovatnije nego što međunarodni mediji prenose.
SAD se pripremaju za rat u ovom delu sveta, i to već neko vreme, iako retko kada vidite takve naslove. I ne samo to, Trampova administracija se očigledno odriče bilo kakve odgovornosti, ukoliko se ovaj obračun pretvori u nešto konkretnije, davanjem ovlašćenja za donošenje odluka američkoj vojsci, uključujući i Indo-Pacifičku komandu.
Kao i uvek, ono što je potencijalno razorno pitanje biće u velikoj meri zanemareno dok ne dođemo do tačke bez povratka. Rat sa Iranom je krajnji san za neokonzervativce u Trampovoj administraciji kao što je Džon Bolton, ali Boltonova sklonost da nas prevari trebalo bi da bude još jedan razlog da se posveti pažnja još većem sukobu koji se odigrava ispod naših noseva, zaključuje Darius Šatamasebi za RT.
Webtribune.rs
