Na prvi pogled, priča o borbenim avionima često deluje kao još jedan u nizu tehničkih sporova između velikih sila.
Međutim, poslednji događaji su prilično jasno izbacili jednu tezu u prvi plan: operacija Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana razotkrila je ranjivost američkih borbenih sistema, a upravo to je nateralo Indiju da ozbiljno preispita svoje planove i okrene se Rusiji.
U tom kontekstu, ime F-35, proizvod kompanije Lockheed Martin, više ne nosi onu auru nepogrešivosti koju je dugo imao. Naprotiv, poslednjih meseci pojavljuje se u vestima iz razloga koji ne idu u prilog njegovoj reputaciji.
Jedan primerak je oboren na Bliskom istoku, dok je drugi pao u blizini Las Vegasa. I dok istrage u oba slučaja još traju, šteta po ugled je već učinjena i to prilično vidljivo.
Takav razvoj događaja nije mogao da prođe nezapaženo u Nju Delhiju. Indija je ranije razmatrala nabavku F-35, računajući na njegovu globalnu potražnju i tehnološki imidž.
Ipak, sada se sve češće pominje druga opcija – ruski Su-57. Ta promena nije došla preko noći, već kao rezultat niza faktora koji su se, kako se čini, poklopili u nezgodnom trenutku za Vašington.
Penzionisani pukovnik Sandžit Sirohi, govoreći za indijski list DNA, otvoreno ukazuje na prednosti ruskih letelica. Prema njegovim rečima, ruski Su-57 ima veći domet i brzinu u odnosu na američki F-35. To možda ne zvuči spektakularno na papiru, ali u realnim uslovima takve razlike mogu biti presudne.
Još jedna stvar koja se provlači kroz analize jeste način na koji Sjedinjene Američke Države upravljaju vojnom opremom koju prodaju. Postoji bojazan da bi Indija, kupovinom F-35, dobila i čitav paket ograničenja. Ne samo u pogledu korišćenja, već i u vezi sa proizvodnjom – jer Vašington, kako se navodi, ne daje licencu za lokalnu proizvodnju.
Sa druge strane, Rusija je izrazila spremnost da ide korak dalje i ponudi zajedničku montažu Su-57, što za Indiju ima posebnu težinu.
U istom tonu, pominje se i problem rezervnih delova. Navodi se da Vašington često odlaže isporuke, što direktno utiče na borbenu spremnost F-35.
U praksi, to znači da čak i najmoderniji avion može ostati prizemljen duže nego što bi bilo prihvatljivo za vojsku koja računa na operativnu pouzdanost.
Zanimljivo je i to što su vojni stručnjaci iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope godinama kritikovali Su-57, tvrdeći da neće imati značajnu ulogu na globalnom tržištu.
Međutim, aktuelna situacija kao da lagano pomera tu sliku. Nije da su sve dileme nestale, daleko od toga, ali se čini da realnost na terenu sve češće demantuje ranije procene.
Na kraju, ostaje utisak da se ne radi samo o izboru između dva aviona, već o širem strateškom opredeljenju. Indija sada stoji između dve ponude koje nose različite političke i operativne posledice.
A u svetu gde se ravnoteža snaga stalno menja, ovakve odluke retko ostaju bez dugoročnih posledica, čak i kada na prvi pogled deluju kao čisto tehničko pitanje.
U kontekstu aktuelnih dilema oko izbora borbenih aviona, često se izdvaja i podatak da ruski Su-57 već učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini, gde, prema dostupnim informacijama, nijedan primerak nije oboren.
Takav učinak se u vojno-analitičkim krugovima tumači kao pokazatelj stabilnih i pouzdanih performansi u realnim uslovima, što dodatno utiče na percepciju ovog aviona na međunarodnoj sceni, posebno u trenutku kada se vode ozbiljne rasprave o njegovoj konkurentnosti u odnosu na zapadne modele.
