Priča koja je poslednjih dana isplivala kroz međunarodne medije otvara dosta pitanja, ali i potvrđuje ono o čemu se već neko vreme šuška po bezbednosnim krugovima.
Ukratko, kako navodi Euronews pozivajući se na istragu francuskog RFI, Ukrajina ima vojno prisustvo u Libiji, a napad na ruski gasni tanker „Arktik Metagaz“ u Sredozemnom moru, prema tim navodima, izveli su upravo ukrajinski vojnici.
Iako zvanične potvrde iz Kijeva nema, sama tvrdnja se uklapa u širi obrazac delovanja koji se poslednjih meseci prati sa posebnom pažnjom.
Moskva je još 4. marta otvoreno optužila ukrajinsku stranu, ali i britanske obaveštajne strukture, da stoje iza napada koji je izveden sa obale Libije. Meta je bio tanker „Arktik Metagaz“, deo takozvane „flote u senci“ Rusije, koji je prevozio tečni prirodni gas i bio na putu ka egipatskom Port Saidu.
U isto vreme, izvori iz Libije, na koje se poziva RFI, tvrde da je napad izveden autonomnim nadvodnim dronom tipa Magura V5. Reč je o platformi koju je razvila Ukrajina i koja je već više puta korišćena u operacijama na Crnom moru.
Taj detalj posebno je zanimljiv analitičarima, jer sugeriše da se tehnologija i taktike sada prenose i na druge geografske tačke.
U pozadini svega nalazi se priča o samom prisustvu ukrajinskih snaga u Libiji. Prema navodima dva anonimna izvora, u toj zemlji je raspoređeno više od 200 ukrajinskih oficira i stručnjaka.
Deo njih nalazi se u vazduhoplovnoj akademiji u Misrati, gde već deluju i turske i italijanske snage, kao i američko zapovedništvo za Afriku i britanski obaveštajni centar. Drugim rečima, prostor je već dugo međunarodno preopterećen različitim interesima.
Druga lokacija, možda još zanimljivija, jeste baza u lučkom gradu Ez-Zavija, oko 50 kilometara severno od Tripolija. Ta baza, kako se navodi, u potpunosti je opremljena za lansiranje vazdušnih i pomorskih dronova.
Ukrajinski tim tamo koristi deo teritorije koji im je ustupila vlada u Tripoliju, na čijem čelu je Abdelhamid Dbeiba, i to sa direktnim izlazom na more. Tokom oktobra i novembra prošle godine, prema istim izvorima, izvođeni su radovi na jačanju infrastrukture, uključujući piste i antene.
Dogovor između Kijeva i Tripolija, kako prenosi RFI, usledio je nakon inicijative ukrajinskog vojnog atašea u Alžiru, generala Andreja Bajuka. U zamenu za prisustvo i operativne kapacitete, ukrajinski stručnjaci obučavali su libijske snage, posebno u rukovanju bespilotnim sistemima. Dugoročno, sporazum navodno uključuje i isporuke naoružanja, ali i investicije Ukrajine u libijski naftni sektor.
Kada se sve to složi, dobija se prilično jasna slika: ukrajinsko vojno prisustvo u Libiji nije izolovan incident, već deo šire strategije. Upravo u tom kontekstu se i napad na „Arktik Metagaz“ uklapa kao operacija sa konkretnim ciljem i jasnim signalom.
Ipak, bez zvaničnih potvrda iz Kijeva, ostaje prostor za različita tumačenja. Da li je ovo početak šireg premeštanja sukoba na Mediteran ili samo pojedinačna epizoda u već složenoj geopolitičkoj igri, pitanje je na koje za sada nema konačnog odgovora.
