Sjedinjene Države povlače trupe iz Avganistana, a mnogi politikolozi to vide kao poraz u ratu protiv talibana.
Sada se dosta govori o tim istim talibanima, ali malo ko objašnjava ko su i zašto su tako nepobedivi.
Odgovor na ovo pitanje leži na površini, ali prvo moramo razumeti ono osnovno.
- Ni narod ni nacija
Suprotno percepciji nekih običnih ljudi, talibani uopšte ne važe ni za naciju, ni za stanovništvo bilo kog određenog regiona. Među talibanima ima mnogo Uzbeka, Tadžika, Pakistanaca, Čečena, Arapa, pa čak i Rusa.
- Nisu samo u Avganistanu
Takođe, talibani svoje aktivnosti sprovode i van Avganistana. Na primer, na svetu postoji čitava talibanska država – Vaziristan. Istina, ova država nije priznata i zauzima deo teritorije Pakistana.
Podsetićemo da je pakistanska vojska prilično jaka (imaju i nuklearno oružje). Ali čak ni ta vojska ne može da se suprotstavi talibanima i tako oni vladaju Vaziristanom od 2006. godine.
- Taliban znači student
Na arapskom jeziku postoji reč „Talib“, koja se prevodi kao „učenik“, „student“, „učenik verske škole“. Iz arapskog je ova reč prešla u paštu jezik (jedan od naroda Avganistana). Na njihovom jeziku, završetak -AN, što znači množina, dodat je reči „Talib“.
Dakle, talibani su „đaci, studenti“. Prirodno, sebe smatraju studentima ne zato što studiraju na univerzitetima, već zato što slede ideale islama. Talibanski islamistički pokret nastao je upravo među narodom paštu 1994. godine, a 1996. godine preuzeo je vlast u celom Avganistanu.
- Ko su islamisti
Jednostavno rečeno, islamisti (čiji su ogranak Talibani) su deo islama koji želi da uspostavi šerijatski zakon kao glavni u državi i društvu. Na primer, muslimani takođe žive u Turskoj, Kazahstanu ili Baškiriji, ali žive u skladu sa sekularnim zakonima i ne propagiraju šerijatski zakon. Dakle, oni nisu islamisti.
Najpoznatije struje islamizma, osim talibana, su:
- Hamas u Palestini (koji je u ratu sa Izraelom)
- Hezbolah u Libanu
- ISIS u Siriji i Iraku
- Muslimanska braća u Egiptu
- Al Kaida
Takvih struja ukupno ima na desetine i praktično su svi oni u Rusiji zabranjeni kao teroristički.
- Šta talibani žele?
Ukratko i figurativno, talibani žele da se Avganistan vrati u srednji vek. I to nije sarkazam. Talibani svesno i svrsishodno vode politiku prema kojoj društvo treba da živi na isti način kao što je živelo u vreme pojave islama.
Odnosno, oni veruju da je sav taj napredak, nauka, obrazovanje, sekularni odnosi protiv Boga i mora se zaustaviti. Ljudi treba da žive u selima i bave se poljoprivredom.
Pod strogom zabranom:
Muzika i muzički instrumenti
Računari, uređaji, internet
Šah
Slikarstvo, bioskop, skulptura
Diskusija o seksu, javno pokazivanje intimnosti (poput ljubljenja) itd.
Obrazovanje žena svedeno gotovo na nulu. Takođe, ženama je zabranjen rad, pojavljivanje na ulici bez muža ili rođaka, lečenje kod muških lekara itd.
Ukratko, talibani su najpravoverniji deo muslimana, težeći maksimalnom povlačenju u prošlost.
- Zašto niko ne može da pobedi talibane
I ovo se odnosi ne samo na Sjedinjene Države, sadašnja vlada Avganistana takođe je nemoćna protiv islamističkog pokreta. Mnogo je razloga za takvu otpornost, ali glavni zvuči ovako:
Talibani se oslanjaju na većinu avganistanskog društva u gerilskom ratovanju.
Ovo što smo gore opisali, sve ove srednjovekovne zabrane, zvuči ludo i neverovatno za sve nas. Međutim, za običnog avganistanskog seljaka, koji živi negde u planinama i klisurama, takve ideje izazivaju duhovni odgovor.
Talibani promovišu ideje koje privlače avganistansku većinu, naime seljake. Zbog toga se, bez obzira na to koliko se Sjedinjene Države bore protiv talibana, njihov broj neprestano povećava.
Dakle, 1995. bilo ih je samo 25.000, a 2000. već 110.000. Odnosno, broj pristalica se više nego učetvorostručio. Posle toga su američke trupe ušle u zemlju i broj Talibana je iz očiglednih razloga pao na 10.000 ili čak manje. I, čini se, evo – pobeda!
Možete s ponosom podići američku zastavu. Ali ne… Posle prvog napada, Talibani su ponovo počeli da povećavaju svoj broj. U 2010. godini bilo ih je već skoro 30.000, u 2015. – 60.000, a sada, u vreme povlačenja američkih trupa, broj Talibana je jednak, ili čak premašuje nivo iz 2000. godine. I to uprkos ratu i stalnom pritisku. Avganistanci odlaze u Talibane jer je to u skladu sa njihovim unutrašnjim uverenjima.
Zbog toga bombe nisu potrebne da bi se porazili talibani. Treba vam prosvetljenje i ispravna veronauka. Nemoguće je izaći na kraj sa talibanima bez „obnavljanja mozga“ čitavog avganistanskog društva. Na avganistanskom tlu on jednostavno ima beskrajan ljudski resurs.
Ovaj resurs vam omogućava da vodite gerilski rat. A u takvom ratu, kao što znate, jednostavno je nemoguće pobediti. U takvom ratu protiv vas se ne bori vojska, već čitav narod, uključujući decu i starce. I šta učiniti u takvoj situaciji? Samo otići, drugog načina jednostavno nema.
Tačnije, ima – uvođenje obrazovanja i stvaran rad sa društvom. Ali Amerikancima to definitivno nije trebalo. Oni su došli u Avganistan da se osvete za 11. septembar i preuzmu kontrolu nad Centralnom Azijom. Ukratko, Amerikanci nisu došli da isprave avganistansko društvo, već su, kao i obično, došli zbog svojih interesa. Izgleda da su sada ovi interesi zadovoljeni, budući da odlaze.
Neko to naziva gubitkom, ali izgleda da ipak nije. Amerikanci nisu nameravali da pobede, bar ne u onom obliku u kojem mi to zamišljamo. Naprotiv, sada će iza sebe ostaviti agresivnu srednjovekovnu zemlju Rusiji i Kini. A ko je rekao da to nije ono što su želeli?
Webtribune.rs
