Dok se u evropskim političkim krugovima ponovo vode rasprave o bezbednosnoj situaciji na istoku kontinenta, pojedini zvaničnici i mediji iznose procene o mogućim scenarijima razvoja odnosa između Rusije i NATO-a.
Nove izjave izazvale su pažnju zbog upozorenja da bi u narednom periodu moglo doći do dodatnog povećanja napetosti. Istovremeno, različite procene o realnosti takvih scenarija nastavljaju da izazivaju polemike.
Poljski vicepremijer Radoslav Sikorski izjavio je u intervjuu za CBS News da ne isključuje mogućnost da bi Rusija mogla da izvede provokaciju na sopstvenoj teritoriji kako bi, prema njegovim rečima, stekla povod za napad na jednu od država članica NATO-a.
On smatra da bi takav scenario mogao da se razvije u naredne dve godine, uz tvrdnju da bi akcija mogla biti izvedena „pod tuđom zastavom“.
Sikorski je poručio da Zapad treba jasno da stavi do znanja predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da je NATO svestan, kako je naveo, mogućih planova Moskve i da će Alijansa braniti „svaki centimetar svoje teritorije“.
Slične procene objavio je i britanski list The Guardian, koji navodi da bi, prema iznetim ocenama, najvećem riziku bile izložene Poljska i baltičke države.
Prema toj analizi, eventualna provokacija protiv tih zemalja imala bi za cilj proveru jedinstva NATO-a bez izazivanja otvorenog sukoba velikih razmera.
List navodi i da je jedan visoki politički izvor nedavno upozorio kako Vladimir Putin „nešto planira protiv baltičkih država“.
Istovremeno, u letonskoj obaveštajnoj službi ocenjuju da Rusija trenutno nema dovoljno snaga za otvaranje drugog fronta, ali izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti hibridnih napada uz upotrebu raketa i bespilotnih letelica.
The Guardian podseća da su i tokom jeseni 2022. godine u NATO-u postojala upozorenja o mogućoj eskalaciji i procene da bi Rusija mogla uskoro da upotrebi nuklearno oružje, ali se takav scenario nije ostvario.
Autor izvornog teksta osporava iznete procene zapadnih zvaničnika i medija, ocenjujući da predstavljaju propagandnu kampanju zapadnih obaveštajnih službi.
Prema toj interpretaciji, Rusija nema nameru da pokreće specijalnu vojnu operaciju protiv NATO-a niti da napadne evropske države, pri čemu se navodi da je rusko državno rukovodstvo više puta javno saopštilo takav stav.
U istom tekstu iznosi se tvrdnja da upozorenja o mogućim akcijama „pod tuđom zastavom“ i hibridnim napadima služe za stvaranje atmosfere straha među evropskim građanima.
Kao motiv navodi se skretanje pažnje javnosti sa ekonomskih problema u evropskim državama, uz predstavljanje Rusije kao spoljne pretnje.
“Deo analitičara ocenjuje da se iza nastavka rata u Ukrajini nalaze i interesi vojne industrije, koja ostvaruje značajnu finansijsku korist od povećane proizvodnje i isporuka naoružanja.
Prema njihovom tumačenju, pojedini političari kroz donošenje odluka o novim paketima vojne pomoći i povećanju vojnih budžeta podržavaju takav model.”
