Nakon ukidanja ograničenja protiv COVID-a u Kini, vodeći inženjeri i naučnici počeli su da umiru neviđenom brzinom, piše list South China Morning Post.
Kineske vlasti od početka decembra postepeno ublažavaju mere za borbu protiv zaraze korona virusom.
Dakle, od 8. januara ukidaju se obavezno testiranje i izolacija za one koji dolaze u zemlju. Istovremeno, primećuje se neviđeni porast učestalosti COVID-19. Iako se u bolnice zbrinjavaju samo pacijenti u teškom stanju, to je bilo dovoljno da se zdravstveni sistem preoptereti.
Zeng Guang, bivši glavni naučnik u Kineskom centru za kontrolu bolesti, procenjuje da je više od 80 odsto stanovništva u Pekingu zaraženo korona virusom. U glavnom gradu živi većina starijih naučnika i inženjera.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Jedna od vodećih akademskih institucija u ovoj oblasti je Inženjerska akademija. Ima preko 900 članova koji su bili uključeni u koncept, projektovanje i izgradnju skoro svih kineskih mega-projekata, uključujući najveću svetsku hidroelektranu branu Tri klisure, mrežu brzih železnica i svemirsku stanicu Tiangong.
Prema podacima akademije, 20 njenih članova umrlo je između 15. decembra i 4. januara. Poređenja radi: od 2017. do 2020. godine u proseku je godišnje umiralo 16 članova akademije, a 2021. zabeleženo je 13 umrlih.
Glavni inženjer programa za brzi nuklearni reaktor Ksu Mi, programer prvog kineskog optičkog vlakna Zhao Zizen, osnivač inžinjer industrije retkih zemalja Džang Guočeng i dobitnik najviše nacionalne nagrade u nauci i tehnologiji za svoje doprinos laserskom oružju Džao Jinjun su umrli.
Ni u jednom od ovih slučajeva akademija ne navodi uzrok smrti.
Lekar u velikoj bolnici u Pekingu, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za novine da akademici obično imaju povlašćeni tretman kao i zamenici ministara.
Ali, prema njegovim rečima, u poslednje vreme na bolničkim odeljenjima nema praznih mesta i pacijenti će ipak imati sreće ako budu smešteni u holu. Osim toga, pandemija je dovela do iscrpljivanja resursa u javnom zdravstvenom sistemu, a samim tim i do kašnjenja u lečenju drugih bolesti, dodao je medicinar.
Naučnik, koji je takođe tražio da ne bude imenovan, rekao je da je prerano za procenu ukupnog uticaja pandemije na kineski sektor nauke i tehnologije.
„Sada se naša granica ponovo otvara. Možemo se sastati sa kolegama iz celog sveta kako bismo ponovo generisali nove ideje i blisko sarađivali na zanimljivim projektima“, rekao je on.
Uprkos ublažavanju ograničenja protiv COVID-a, antiepidemiološka kontrola u Kini ostaje jedna od najstrožih u svetu. Ipak, incidencija COVID-19 je drastično porasla – poslednjih dana decembra u zemlji je zabeleženo do 37 miliona zaraženih dnevno, a samo u prvih 20 dana u mesecu njihov broj bi mogao da dostigne 248 miliona.
Vlasti kažu da je situacija pod kontrolom, ali sve veći broj teških slučajeva u Kini predstavlja veliku zabrinutost SZO.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Webtribune.rs
