Ne krivim sebe, odgovorila je Angela Merkel na novinarsko pitanje da li je mogla više, ili da učini nešto da spreči rat.
Ne moram da krivim sebe da sam se premalo trudila, rekla je Merkelova u prvom intervjuu koji je dala po odlasku sa funkcije.
„Srećom, dovoljno sam se trudila. Velika je šteta što nisam uspela.“
Nije bilo moguće stvoriti bezbednosnu arhitekturu koja bi sprečila rat, rekla je Merkelova.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, evropske zemlje nisu uspele da okončaju „ovaj hladni rat“ sa Rusijom.
Na “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti. – OVDE
Angela Merkel je odgovorila na pitanje ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj Andrija Melnika, koji ga je SMS-om poslao novinaru Aleksandru Osangu. Melink je optužio bivšu kancelarku da vodi politiku smirenja i podaništva Rusiji. To nije moje mišljenje, usprotivila mu se Merkelova.
Diplomatija, kada ne uspe, nije pogrešna, tvrdila je ona. Merkelova je priznala da je ruska aneksija Krima 2014. mogla biti rešena odlučnije. Međutim, ne može se reći da ništa nije urađeno.
„Ne vidim da moram da kažem da je to bilo pogrešno i neću da se izvinjavam zbog toga“, rekla je Merkelova.
Nije želela da se NATO širi
Ona je branila stav da se 2008. godine protivila proširenju NATO-a na Ukrajinu i Gruziju. Da je NATO tada dozvolio njihovo članstvo, ruski predsednik je mogao da napravi „ogromnu štetu Ukrajini“.
Merkelova je odbacila optužbe za naivnost u ophođenju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Upitana o svom odnosu sa Putinom i politici prema Rusiji, Merkelova je rekla da stalno preispituje svoje odluke i nakon isteka mandata. „Prirodno je da sam se pitala: šta smo možda propustili? Da li smo mogli više? Da li je ova velika tragedija mogla biti sprečena? Stalno sebi postavljate takva pitanja iznova i iznova“, rekla je ona.
Ruska politika Angele Merkel doživela je seriju napada nakon ruske vojne operacije u Ukrajini, pošto je optužena za pojačavanje zavisnosti Nemačke od ruskih energenata. Optužena je da se dogovorila sa Rusijom o izgradnji gasovoda Severni tok 2.
U intervjuu je rekla da je veoma uznemirena što su Sjedinjene Države, pod predsednikom Džoom Bajdenom, uvele sankcije kompanijama uključenim u Severni tok 2. „Vi radite ovo Iranu, ali ne i savezniku“, istakla je ona.
Merkelova je tokom svog mandata uvek imala prioritet da ne prekida razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, želela je da zadrži otvorena vrata za diplomatska krizna rešenja.
Razgovor iz Sočija
Ona se prisetila svog susreta sa Putinom u Sočiju 2007. godine, kada joj je Bild rekao da je za njega raspad Sovjetskog Saveza najveća katastrofa 20. veka i da ceo Zapad vidi kao neprijatelja, verujući da je Rusija stalno izložena poniženjima.
„Uopšte se ne slažem sa tim, ali znam kako on razmišlja”, rekla je ona i otkrila da je jedna stvar ipak muči.
U junu prošle godine, rekla je, nakon što su se Putin i Džo Bajden sreli, razgovarala je sa Emanuelom Makronom.
„Rekla sam mu da je, iz evropske perspektive, dijalog sa Putinom neophodan. Tim pre što sam već osećala da stvari sa Minskom ne idu dobro“, rekla je ona, misleći na sporazume iz Minska, koji bi trebalo da budu rešenje za krizu nastalu posle ustanka proruskih separatista u Donbasu i njihovog proglašenja dve republike.
„Ali u to vreme nije bilo jedinstva u EU. I mislila sam da su svi ionako znali da uskoro odlazim. Godinu dana ranije, možda bih izvršila veći pritisak…“, rekla je ona, ponovivši svoje neslaganje sa Putinom, ali napomenuvši da nije postojala bezbednosna arhitektura koja bi sprečila rat u Ukrajini.
„Morate da obratite pažnju i na to“, rekla je ona i još jednom istakla da, uprkos tome, nema opravdanja za rusku agresiju.
Osang ju je pitao o situaciji tokom posete Moskvi 2007. godine kada je Putin pustio svog psa da trči oko nje. U to vreme, ovo je viđeno kao Putinov pokušaj da zastraši kancelarku. Merkelova se nasmejala: Hrabri kancelar mora biti u stanju da se nosi sa takvim psom, rekla je ona. Zalagala se za jačanje vojne sile u odnosu na Rusiju.
(jutarnji list)
