Američka globalna dominacija suočava se sa sve ozbiljnijim izazovima, a pitanje ko će naslediti status vodeće sile sveta više nije tema daleke budućnosti već aktuelna rasprava među ekonomistima, investitorima i političkim analitičarima.
Kako piše Financial Times, temelji na kojima je decenijama počivala američka moć pokazuju znake slabljenja, dok se istovremeno pojavljuju novi kandidati za ulogu budućeg hegemona.
Istorija pokazuje da nijedna vodeća sila nije zauvek ostala na vrhu. Posle poraza Napoleona, Britanija je više od jednog veka dominirala svetom zahvaljujući slobodnoj trgovini, kontroli okeana i snažnoj valuti. Nakon Drugog svetskog rata tu poziciju preuzele su Sjedinjene Američke Države, koristeći svoju geografsku prednost, otvorena tržišta kapitala i dominaciju dolara.
Upravo je dolar postao jedan od ključnih stubova američke moći. Snažna valuta omogućila je Vašingtonu da godinama finansira potrošnju i kupuje jeftin uvoz iz inostranstva. Međutim, sve veći fiskalni problemi sada dovode u pitanje održivost tog modela.
Prema podacima navedenim u analizi, američki budžetski deficit dostigao je nivo od šest procenata BDP-a godišnje. Istovremeno, rastu i dugoročne obaveze države prema sistemima zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja, što dodatno opterećuje javne finansije.
Budžetska kancelarija Kongresa procenjuje da će državni dug SAD porasti sa 101 procenat BDP-a 2026. godine na 120 procenata do 2036. godine. Time bi bio premašen i dosadašnji rekord od 106 procenata BDP-a zabeležen neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata.
Dodatni pritisak stvaraju visoki izdaci za odbranu i spoljnopolitičke obaveze. U tekstu se navodi da bi eventualni troškovi povezani sa Iranom mogli značajno premašiti procenu Pentagona od 29 milijardi dolara. Istovremeno, očekuje se da će Amerika još godinama održavati visok nivo vojnih izdvajanja.
Kombinacija velikih troškova za bezbednost i socijalne programe, koju autori opisuju formulom „oružje i socijalna potrošnja“, nastavlja da povećava dug zemlje. Upravo zbog toga, smatraju pojedini analitičari, SAD rizikuju da oslabe jedan od najvažnijih instrumenata svog globalnog uticaja – snažan dolar.
Ni drugi stub američke dominacije, slobodna trgovina, više ne izgleda tako stabilno kao ranije. Tokom godina administracija Donalda Trampa povećane su carine koje su predstavljane kao podsticaj novoj industrijskoj obnovi zemlje. Međutim, prema navodima iz analize, takva politika nije značajno smanjila trgovinski deficit.
Privredni rast takođe ne pokazuje široku osnovu. U tekstu se ističe da najveći podsticaj dolazi iz ulaganja u sektor veštačke inteligencije, dok su ostali segmenti ekonomije pod znatno većim pritiskom.
Iako američka vojska i dalje raspolaže najvećom vojnom snagom na svetu kada se meri brojem aviona i planiranim pomorskim projektima, autori ocenjuju da rezultati na savremenim bojištima tokom 21. veka otvaraju pitanja o stvarnoj efikasnosti te moći.
Zbog svega toga investitori pažljivo prate razvoj događaja. U poslednjih godinu i po dana američka valuta oslabila je za oko šest procenata prema indeksu dolara. Istovremeno je prinos na tridesetogodišnje državne obveznice u poslednja tri meseca porastao za 0,5 procentnih poena i dostigao 5,03 procenta.
Zaštićene od inflacije tridesetogodišnje državne obveznice nude prinos od 2,72 procenta, dok je takozvani realni prinos od januara 2022. godine povećan za tri procentna poena. Prema analizi Financial Timesa, rast prinosa ne može se objasniti samo inflacijom, već i rastućom zabrinutošću zbog budućeg nivoa američkog duga i dugoročne održivosti sadašnjeg modela.
U tom kontekstu često se pominje Kina kao najizgledniji naslednik američke pozicije. Dodatnu pažnju privukla je izjava kineskog predsednika Si Đinpinga tokom sastanka sa Donaldom Trampom početkom maja, kada je pomenuo takozvanu Tukididovu zamku. Reč je o teoriji prema kojoj sukobi nastaju kada rastuća sila izazove postojeću vodeću silu.
Mnogi su u toj poruci videli nagoveštaj kineskih ambicija da jednog dana preuzme vodeću poziciju u globalnom poretku. Međutim, završni zaključak analize ide u potpuno drugačijem pravcu.
Autor smatra da budući hegemon možda neće biti ni Amerika ni Kina. Kao treći kandidat pojavljuje se veštačka inteligencija, tehnologija koja bi mogla da promeni samu prirodu moći, ekonomije i globalnog uticaja.
Ko će kontrolisati najnaprednije sisteme veštačke inteligencije i na koji način će ih koristiti, ostaje otvoreno pitanje. Upravo zato se sve češće postavlja dilema da li svet ulazi u novu eru u kojoj države više neće biti jedini nosioci globalne dominacije.
Ako se takav scenario ostvari, budući hegemon možda neće imati zastavu, teritoriju niti granice. Imaće algoritme, računarsku snagu i tehnologiju koja tek počinje da menja svet.
