U 2020. godini je tona litijuma bila 6.320 dolara, dok je u 2022. godini, sa najavom revolucije u proizvodnji i prodaji vozila na struju, dostigla 71.500 dolara po toni. Vrtoglavi pad potražnje koji je nastupio proteklih meseci doprineo je da se cena u junu spusti ispod 12.000 dolara po toni
Litijum je ovih dana u središtu pažnje u Srbiji, zbog najavljenog iskopavanja ovog retkog metala u dolini Jadra, ali je poslednjih meseci u žiži javnosti i u svetu, zbog svoje cene. Ovaj metal, koji često nazivaju „belim zlatom“, se prvenstveno koristi u proizvodnji baterija, a njegova vrednost u direktnoj je vezi sa sudbinom električnih automobila.
U prošlosti je litijum bio podložan velikim promenama cena – u 2020. godini je tona bila 6.320 dolara, dok je u 2022. godini, sa optimističnim najavama proizvodnje vozila na struju, dostigla 71.500 dolara po toni.
Ispostavilo se da su u nju bila ugrađena očekivanja o revolucionarnom prelasku na električne automobile, koja nisu bila realna. Vrtoglavi pad koji je nastupio proteklih meseci doprineo je da se cena spusti ispod 12.000 dolara po toni, što je najniža vrednost tog metala u poslednje skoro tri godine.
Kompanijama koje rudare litijum ne idu na ruku ni takse koje su na kineske električne automobile uvele SAD i Evropska unija, a zbog čega je pala tražnja za ovim vozilima, pa i za litijumskim baterijama koje se u njih ugrađuju. Stručnjaci ukazuju da litijum gubi vrednost zbog neočekivano sporijeg rasta tražnje za električnim vozilima i povećane ponude ovog metala na globalnom tržištu.
Analitičari iz „Es end Pi“, ukazuju da, kao što su snažna potražnja na tržištu električnih vozila i sporije puštanje u rad projekata nego što se očekivalo, gurnuli cene litijuma na rekordno visoke nivoe, situacija se u protekle dve godine drastično promenila i cena je krenula u rikverc i to, čini se, u petoj brzini.
Analitičari Fiča su u junu saopštili da je tržište litijuma ušlo u period stabilnosti i da su stalni skokovi cena stvar prošlosti, te da pad cena litijuma u protekloj godini znači da se očekuje da će cene ostati na nižem nivou u narednoj deceniji.
Oni smatraju da je ova stabilizacija prvenstveno posledica brzog povećanja globalne ponude, koja je već dovele do pojave viškova na tržištu i da ne očekuju povratak na prethodne maksimume za litijum. Oni očekuju da će cene ostati ispod najviših vrednosti dostignutih 2022. i 2023. najmanje pet do 10 godina.
Kako piše „Majning“, cena materijala koji je od vitalnog značaja za energetsku tranziciju pala je za oko 80 odsto od kraja 2022. godine, a „Benčmark Mineral Intelidžens“ procenjuje da će se trenutna prezasićenost produbljivati do 2027. Oni navode da su neki manji proizvođači već smanjili proizvodnju i da je sada pitanje da li će veće kompanije izabrati da zatvore rudnike i da odlože projekte od Australije do Čilea.
„BlumbergNEF“ je prošlog meseca smanjio svoje procene o prodaji električnih vozila i upozorio da automobilska industrija sve više skreće sa puta dekarbonizacije. Sada se postavlja pitanje koliko dugo će litijumske kompanije moći da održe proizvodnju ako cene ostanu na ovom nivou ili ako nastave da padaju. Za kupce automobila je to dobra vest, ali za one koji planiraju da rudare litijum trenutno baš i nije.
Rio Tinto: Tržišta sirovina su ciklična
U studiji koja je rađena za potrebe „Rio Tinta“, sve kalkulacije su bazirane na ceni litijuma od 15.600 dolara po toni, znatno višoj od sadašnje i ako se one narednih godina ne bi povećale za više od trećine, projekat „Jadar“ bi donosio gubitke. Iz „Rio Tinta“, međutim, za RT Balkan kažu da su tržišta sirovina ciklična i da kompanija uzima u obzir te promene u dugoročnom planiranju.
„Ne komentarišemo trenutne ili prognozirane cene litijuma. Verujemo da će potražnja za litijumom i dalje snažno rasti na duge staze, jer će on ostati ključan za razvoj tehnologija baterija“, kažu u „Rio Tintu“ za RT Balkan.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da je jedan od uzročnika smanjenja vrednosti litijuma, povećanje svetskih kapaciteta, odnosno rudnika za proizvodnju litijuma u poslednjih nekoliko godina, ali i veliki pad potražnje za ovim metalom, što je uzrokovalo disbalans ponude i potražnje na svetskom tržištu i dalje obezvređenje belog zlata.
„To nije čudno, ako znamo da se nalazimo u vreme najveće ekonomske krize u poslednjih nekoliko decenija. Kod električnih automobila su se svi poprilično bili zaleteli, a ispostavilo se da su sada malo prikočili, zato što to više nije tako izvesno kao što je bilo do pre nekog vremena. Kina je najveći proizvođač i litijuma i električnih automobila, a EU je uvela carine, što će svakako smanjiti potražnju, jer je evropsko tržište, pored američkog, najveće na svetu. To su sve razlozi zbog kojih je trenutno došlo do smanjenja tražnje za litijumom“, objašnjava Ljubodrag Savić.
Profesor napominje da se otvara sve više rudnika i da se time povećava ponuda, koja je očigledno trenutno veća od tražnje.
„Tražnja pada zbog faktora koji su najmanje ekonomski, jer ovo što se dešava sa Kinom, predstavlja neki vid odmazde prema kineskim proizvodima i u suprotnosti je sa svetskim pravilima, a posebno sa mehanizmima tržišne privrede, koje EU i SAD navodno propagiraju širom sveta. Ne mogu ni Kinezi praviti automobile, ako imaju problem da su njihova vozila 30 ili 40 odsto skuplja“, kaže Savić.
On u padu cene litijuma ne vidi ništa dramatično i napominje da se to sutra može promeniti.
„Električni automobili su u nekom smislu kontraverzni. Zelenoj energiji su pisane ode, ali se ispostavilo da ona nije toliko zelena, a tako je i sa ovim vozilima. Ne slažem se sa tvrdnjom da je litijum ‘kritična sirovina’, jer svih sirovina ima dovoljno u prirodi.
Od toga koliko će biti potrebno vremena, da se iskopa, koliko je to teško, da li postoji infrastruktura i radna snaga – sve to utiče na njegovu cenu, ali i prirodne nepogode i drugi faktori. Očekuje se da će potražnja za litijumom nastaviti da raste kako sve više zemalja prelazi na obnovljive izvore energije i električna vozila“, objašnjava profesor.
On smatra da kopanje litijuma ima smisla jedino ako Srbija može da kontroliše sve od rudarenja, preko proizvodnje baterija do proizvodnje automobila, ali ukazuje da smo mi našu industriju „preko noći rasprodali“ i da nemamo kapacitet da taj projekat sami iznesemo.
„Jedan je nivo razvoja da proizvodiš samo litijum, drugi da proizvodiš baterije, a treći da napraviš električne automobile. Jugoslavija je imala izuzetnu industriju, bezmalo svu industrijsku proizvodnju kao Nemačka, ali sada je jako malo srpskog, možda neki deo u prerađivačkoj industriji. Radimo kod stranih gazda, a ko ne zna kako da proizvodi svoje, prepusti drugima. Ko ne zna da bude gazda, on će biti najamni radnik kod drugog“, napominje profesor Savić.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
