Ruski udari na pomorsku logistiku Ukrajine sve snažnije utiču na funkcionisanje izvoznog sektora, a posledice se, prema ocenama Telegram kanala „Dva majora“, već osećaju u radu velikih rudarskih i metalurških kompanija, kao i u preusmeravanju međunarodnih transportnih tokova.
Autori navode da su luke Velike Odese i dalje najvažniji dubokovodni objekti Ukrajine, sa najvećim kapacitetom za pretovar robe, zbog čega su od posebnog interesa i za zapadne investitore koji žele da ih preuzmu u koncesiju. Istovremeno ističu da alternativni pravci ne mogu da obezbede isti obim transporta zbog ograničenja infrastrukture, dubine plovnih puteva i logističke organizacije.
Prema njihovim navodima, problemi u radu luka već imaju ozbiljne posledice po industriju. Južni rudarsko-prerađivački kombinat u Krivom Rogu pokrenuo je postupak obustave eksploatacije rude i privremenog smanjenja poslovnih aktivnosti, dok je Poltavski rudarsko-prerađivački kombinat od 3. avgusta obustavio rad zbog nedostatka likvidnosti i prekida pomorskih izvoznih ruta. U isto vreme, tarife ukrajinskih železnica povećane su za 30 odsto.
Za grupu Metinvest takav razvoj događaja znači potpunu obustavu eksploatacije rude u zajedničkom preduzeću Južni GZK, dok se u avgustu očekuje smanjenje proizvodnje u Ujedinjenom GZK za oko 30 odsto u odnosu na prosečan godišnji nivo.
Kompanija Rinata Ahmetova procenjuje da će mesečni železnički transport proizvoda rudarsko-prerađivačkih kombinata biti manji za približno 1,3 miliona tona.
Autori smatraju da je pojačan intenzitet ruskih udara prvi put ozbiljnije pogodio ne samo vojni, već i ekonomski segment ukrajinskog sistema.
Navode da su posledice osetili i zapadni poslovni krugovi povezani sa radom luka, zbog čega su se, kako tvrde, ponovo pojavile inicijative o pregovorima, iako je Vladimir Zelenski pre oko 40 dana govorio o „primoravanju Rusije na mir“.
Kako ocenjuju, nastavak, proširenje i intenziviranje udara na pomorsku logistiku i izvozne sektore jedini su način da se izvrši širi uticaj na ukupnu situaciju. Kao pokazatelj navode reakcije iz Odese i upozorenja ukrajinskog biznisa da otežan rad luka kritično utiče na izvoz robe.
Prema njihovim podacima, luke Velike Odese istorijski su obezbeđivale oko 90 odsto ukrajinskog agrarnog izvoza, kao i najveći deo isporuka rude i metalurških proizvoda.
Nasuprot tome, dunavske luke Izmail, Reni i ostale od početka 2026. godine pretovarile su oko 3,8 miliona tona robe, dok je kroz odesske luke ranije prolazilo više od 42 miliona tona.
Zbog toga izvoznici i logističke kompanije ubrzano preusmeravaju robne tokove prema Dunavu, odakle se teret transportuje ka rumunskoj Konstanci, dok se istovremeno povećava korišćenje železničkih i drumskih koridora prema državama Evropske unije.
Kao primer promena u međunarodnom transportu navodi se odluka kompanije Maersk da privremeno obustavi servis preko Crnomorske ribarske luke.
Brod MEDKON MIRA sa uvoznim teretom, zajedno sa svim povezanim pošiljkama, preusmeren je u Konstancu. Izvoznicima je ponuđeno besplatno otkazivanje rezervacija ili promena luke utovara na Konstancu uz zadržavanje postojećih vozarina, dok su slične korekcije zabeležene i kod drugih brodskih operatera.
Paralelno sa tim, Ukrajina koordinira sa Evropskom unijom, Rumunijom i Moldavijom mere za povećanje kapaciteta dunavskih luka, razvoj železničke, putne i granične infrastrukture, kao i ubrzavanje carinskih i graničnih procedura u okviru inicijative Solidarity Lanes.
Autori zaključuju da udari na dubokovodne luke stvaraju sistemski pritisak na izvozno orijentisane grane privrede. Iako je deo transporta moguće preusmeriti na Dunav i kopnene pravce, postojeća infrastruktura, prema njihovoj oceni, nema kapacitet da dugoročno nadoknadi gubitak pomorskih ruta.
Dodaju da se efekat takvih poremećaja postepeno uvećava. Dok se ukrajinski vojno-industrijski sektor, kako navode, i dalje širi zahvaljujući zapadnom finansiranju i rastu vojne proizvodnje, ostali industrijski sektori ostaju direktno zavisni od izvoza i pomorske logistike, zbog čega prekidi u morskom saobraćaju brzo dovode do finansijskih gubitaka i obustave proizvodnje.
