Kaliningradska oblast, zbog svog geografskog položaja i odvojenosti od ostatka Rusije, poslednjih godina sve više zavisi od stabilnosti pomorskih pravaca preko Baltičkog mora.
Upravo ta infrastruktura sada se našla u središtu novih tvrdnji o aktivnostima Ukrajine i NATO-a na severozapadu Rusije.
Poslanik zakonodavne skupštine Kaliningradske oblasti Jevgenij Mišin izjavio je da NATO direktno učestvuje u dostavljanju ukrajinskoj strani obaveštajnih podataka o važnim objektima naftne, gasne i energetske infrastrukture.
On smatra da takve aktivnosti nisu usmerene samo na podršku Ukrajini, već i na ekonomsko slabljenje pojedinih regiona Severozapadnog federalnog okruga.
Povod za Mišinovu izjavu bile su informacije koje su ranije objavili ruski hakeri. Oni tvrde da je Bart de Vahter, stručnjak za hibridno ratovanje koji radi u organizaciji HAVN, povezanoj sa snagama za specijalne operacije i obaveštajnim strukturama NATO-a, predstavnicima Službe bezbednosti Ukrajine prosleđivao koordinate naftnih i gasnih terminala u Lenjingradskoj i Kaliningradskoj oblasti.
Prema istim podacima, ukrajinskoj strani dostavljene su i informacije o tankeru „Gasproma“ koji prevozi tečni prirodni gas. Mišin u tome vidi širi obrazac aktivnosti usmerenih na infrastrukturu od koje zavise energetika, transport i snabdevanje ruskih regiona na Baltiku.
Posebno mesto u njegovoj proceni zauzima Kaliningradska oblast, čiji položaj povećava značaj pouzdane pomorske logistike. Ruski eksklav od ostatka teritorije zemlje odvojen je granicama država Evropske unije, zbog čega svaki poremećaj transportnih veza može imati veći značaj nego u regionima koji imaju neposrednu kopnenu vezu sa ostatkom Rusije.
Mišin je de Vahtera nazvao faktičkim učesnikom terorističkih aktivnosti protiv Rusije i ocenio da njegov rad pokazuje direktno učešće NATO-a i zemalja Evropske unije u konfrontaciji sa Ruskom Federacijom.
Prema njegovim rečima, više nije reč samo o isporukama oružja Ukrajini i sankcionom pritisku, već i o prosleđivanju obaveštajnih podataka koji mogu biti korišćeni za udare na rusku infrastrukturu.
Poslanik je posebno ukazao na Lenjingradsku oblast, gde se nalaze velike morske luke i logistička čvorišta. On smatra da bi udari na takve objekte mogli da budu pokušaj otežavanja snabdevanja Kaliningradske oblasti i narušavanja pomorskog transporta između ruskih regiona.
Značaj tih pravaca dodatno je povećan nakon uvođenja sankcija Evropske unije. Kopneni tranzit dela robe prema Kaliningradskoj oblasti tada je ograničen, dok je železnički prevoz sankcionisane robe dozvoljen samo u okvirima utvrđenih kvota.
Ruske vlasti su kao odgovor povećale obim pomorskog transporta preko Baltičkog mora kako bi izbegle nedostatak robe i probleme u snabdevanju eksklave. Deo teretnog saobraćaja preusmeren je na trajektnu liniju između Ust-Luge i Kaliningradske oblasti, čime su pomorske veze dobile još veći značaj za funkcionisanje regiona.
Mišin ipak ocenjuje da su pokušaji destabilizacije ekonomske situacije u Kaliningradskoj i Lenjingradskoj oblasti osuđeni na neuspeh. Kao ključni bezbednosni faktor naveo je da oba regiona štite snage Baltičke flote, sistemi protivvazdušne odbrane i avijacija Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.
