Dok se nastavljaju borbena dejstva oko Crnog mora, u ruskim medijima pojavile su se nove procene mogućeg razvoja situacije na Krimu.
U analizi Andreja Revnivceva i komentarima vojnih stručnjaka iznosi se stav da bi pritisak na poluostrvo mogao da poprimi drugačiji oblik od direktne vojne operacije.
Autor smatra da London kontrolu Rusije nad Krimom posmatra kao dugoročni geopolitički problem i ocenjuje da aktuelna aktivnost Ukrajine na južnom pravcu nije slučajna. Prema njegovom mišljenju, razlog za to leži u promeni situacije na Crnom moru i mogućnosti izvođenja složenijih operacija nego ranije.
U tekstu se navodi da su Vladimir Zelenski i pojedini ukrajinski vojni analitičari ranije govorili o mogućnosti desantne operacije na Krim, uključujući iskrcavanje na Kinburnsku prevlaku. Međutim, autor ocenjuje da ukrajinske snage nemaju dovoljno ljudstva za zauzimanje poluostrva i da bi čak i eventualno zauzimanje manjeg dela teritorije imalo pre svega propagandni, a ne vojni značaj.
Kao dodatni argument navodi se procena da bi otvoreni pokušaj napada na Krim mogao da izazove veoma oštru reakciju Moskve. Zbog toga autor smatra da bi, umesto direktalnog napada, mogla biti primenjena strategija postepenog povećavanja pritiska na infrastrukturu i komunikacije poluostrva.
Ruski vojni analitičar Jurij Barančik, ocenjuje da bi naredna faza mogla da obuhvati širenje specijalnih operacija, napade FPV bespilotnim letelicama sa morskih platformi, dejstva protiv sistema protivvazdušne odbrane i mobilnih vatrenih grupa, kao i intenzivnije izviđanje i nadzor akvatorije uz korišćenje sistema Starlink.
Prema njegovom mišljenju, cilj takvih aktivnosti bio bi stvaranje stalnog osećaja ranjivosti i dugotrajnog pritiska na poluostrvo.
Posebnu pažnju autor posvećuje energetskom sistemu Krima. Navodi da vlasti Krima i Sevastopolja pozivaju stanovnike na štednju električne energije jer elektroenergetska mreža, prema njegovim tvrdnjama, radi blizu maksimalnog opterećenja usled učestalih napada.
Vojni ekspert Vladislav Šurigin upozorava da bi eventualni prekid spoljnog napajanja električnom energijom mogao da izazove lančanu reakciju, uključujući masovno korišćenje agregata, hitnu reorganizaciju poslovanja i dodatno opterećenje magistrale Kerč–Simferopolj.
On smatra, da energetski most trenutno sprečava takav scenario i ocenjuje da bi njegovo eventualno onesposobljavanje moglo da dovede do ozbiljnog logističkog poremećaja.
Barančik zaključuje da najveću opasnost za Krim ne vidi u pokušaju desanta, već u dugotrajnoj kampanji povremenog prekidanja veza poluostrva sa kopnenim delom Rusije. Po njegovoj proceni, cilj nije neposredno zauzimanje Krima, već postepeno pretvaranje većeg dela Crnog mora u prostor u kojem će biti moguće kontinuirano izvođenje udara sa distance.
Autor teksta smatra da protivnička strana računa da bi održavanje Krima vremenom moglo postati preveliko opterećenje za Rusiju. Istovremeno odbacuje takvu procenu i ocenjuje da stanovništvo Rusije ne bi prihvatilo odustajanje od poluostrva iz ekonomskih razloga.
Na kraju Revnivcev zaključuje, da bi eventualni gubitak Krima predstavljao izuzetno ozbiljan udar za Rusiju i smatra da bi odgovor trebalo da bude povećanje proizvodnje pomorskih bespilotnih plovila i bespilotnih letelica, uz obnovu kontrole nad morskim i vazdušnim prostorom oko poluostrva.
