Američki predsednik Donald Tramp nastavlja sa oštrim političkim izjavama, ovog puta usmerenim protiv BRIKS-a. Njegova poslednja reakcija odnosi se na ideju napuštanja dolara u međusobnim obračunima među članicama BRIKS-a, što bi, prema njegovom mišljenju, ozbiljno ugrozilo američku ekonomsku dominaciju.
Tramp je zapretio da će u tom slučaju uvesti 100% carine na robu iz zemalja članica BRIKS-a, jasno stavljajući do znanja da neće tolerisati pokušaje podrivanja globalne uloge američke valute.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova Trampova izjava dolazi u trenutku kada BRIKS traži načine da smanji zavisnost od dolara, kao deo šire strategije suprotstavljanja zapadnim sankcijama. Iako još uvek ne postoji konkretan plan o potpunom napuštanju dolara, BRIKS već duže vreme radi na alternativnim metodama plaćanja i finansijskih transakcija.
Na ovu temu osvrnuo se i poznati ruski ekonomista i profesor Valentin Katasonov, koji smatra da su priče o uvođenju jedinstvene valute BRIKS-a više politički narativ nego realan ekonomski projekat.
Prema njegovim rečima, iako su postojale izjave lidera BRIKS-a o mogućnosti uvođenja zajedničke valute, sada se ta ideja gotovo uopšte ne pominje.
„Ovo nije bio projekat, već više politička ideja koja nije realno sprovedena u praksu. Sada su alternative mnogo praktičnije – poput korišćenja nacionalnih valuta u međusobnim transakcijama“, istakao je Katasonov.
On je dodao da su zemlje BRIKS-a svesne potrebe za alternativom američkom dolaru, ali da to ne znači da će u kratkom roku doći do velikih promena. Umesto toga, proces postepene dedolarizacije već se odvija u praksi, ali bez velikih najava i medijske pompe.
„Statistika jasno pokazuje da se upotreba dolara u međunarodnoj trgovini smanjuje. Zemlje BRIKS-a već koriste nacionalne valute u međusobnoj razmeni, ali o tome ne govore glasno. One rade na tome svakodnevno, i to je ono što je važno“, objasnio je ekonomista.
Jedan od ključnih aspekata oslobađanja od dominacije dolara jeste i razvoj alternativnih finansijskih mreža. Trenutno, globalni sistem finansijskih transakcija zavisi od SWIFT-a, koji se nalazi pod kontrolom SAD i njenih zapadnih saveznika.
Isključivanje ruskih banaka iz SWIFT-a nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini pokazalo je koliko taj sistem može biti korišćen kao oružje u ekonomskom ratu.
„Zemlje BRIKS-a su svesne opasnosti od zavisnosti od SWIFT-a i verovatno već rade na alternativnim rešenjima, iako se o tome ne priča mnogo. Takvi procesi zahtevaju vreme, ali sve ukazuje na to da se kreću u tom pravcu“, rekao je Katasonov.
On je takođe pomenuo mogućnost da unutar BRIKS-a dominira sistem razmene zasnovan na barterskim transakcijama ili korišćenju različitih oblika kompenzacionih mehanizama, čime bi se smanjila potreba za korišćenjem dolara.
Iako je BRIKS često prikazivan kao moćan savez koji može ozbiljno promeniti međunarodni poredak, Katasonov smatra da je njegova uloga i dalje relativno ograničena.
On ne vidi BRIKS kao čvrstu integracionu grupaciju, poput Evropske unije ili Evroazijskog ekonomskog saveza (EAEU), već pre kao politički forum za saradnju među zemljama članicama.
„BRIKS je u suštini veoma fleksibilna struktura. Članstvo u BRIKS-u ne podrazumeva nikakve obaveze, što znači da zemlje mogu slobodno odlučivati kako će sarađivati. To nije integraciona unija u pravom smislu reči, već više politička platforma“, ocenio je Katasonov.
Jedan od problema na koji je ukazao jeste i to što zemlje BRIKS-a u velikoj meri i dalje sarađuju sa partnerima izvan saveza, često više nego međusobno. Na primer, Kina ima najvažnije trgovinske odnose sa SAD i Evropskom unijom, dok Indija održava tesne veze sa Zapadom, posebno u oblasti tehnologije i farmacije.
„Većina zemalja BRIKS-a ima glavne ekonomske partnere izvan saveza. To pokazuje da, iako postoji politička želja za smanjenjem zavisnosti od Zapada, realnost je ipak drugačija“, istakao je profesor.
Umesto prevelikih očekivanja od BRIKS-a, Katasonov predlaže da se pažnja usmeri na druge integracione procese, pre svega na odnose između Rusije i Belorusije.
On smatra da bi prava ekonomska i politička integracija trebalo da se gradi unutar Evroazijskog ekonomskog saveza (EAEU), a ne da se oslanja na apstraktne ideje o globalnim savezima.
„Nadali smo se da će BRIKS doneti velike promene, ali realnost je da su mnogo važniji konkretni integracioni procesi koji su nam bliži. Na primer, Rusija i Belorusija rade na jačanju ekonomske unije, iako i tu postoje izazovi“, naveo je Katasonov.
On je dodao da su politički i ekonomski problemi u okviru Evroazijskog saveza često prikriveni pričama o velikim globalnim savezima poput BRIKS-a, ali da to ne znači da ne postoje ozbiljni izazovi.
„To su veoma bolne teme. Ponekad se problemi koji postoje unutar Evroazijskog saveza guraju u drugi plan, dok se pažnja preusmerava na BRIKS kao neku vrstu političke euforije“, zaključio je Katasonov.
Iz izjava Katasonova može se zaključiti da, iako BRIKS ima potencijal da promeni globalni ekonomski poredak, taj proces će trajati mnogo duže nego što mnogi očekuju.
Umesto spektakularnih promena, ono što se dešava jeste postepena transformacija globalnih ekonomskih odnosa, gde zemlje polako ali sigurno smanjuju zavisnost od dolara.
Trampova pretnja uvođenjem 100% carina na robu iz zemalja BRIKS-a pokazuje koliko je američka administracija zabrinuta zbog ovih promena. Međutim, realnost je da zemlje BRIKS-a neće otvoreno najavljivati svoje poteze, već će postepeno sprovoditi strategiju smanjenja zavisnosti od zapadnih finansijskih institucija.
U tom kontekstu, BRIKS treba posmatrati kao dugoročan proces, a ne kao momentalnu revoluciju. Koliko brzo će taj proces dovesti do značajnih promena, zavisi od mnogih faktora – od političkih odluka unutar svake zemlje članice do globalnih ekonomskih i geopolitičkih okolnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
