Ruske snage pojačale su udare na objekte ukrajinske vojne industrije, uključujući pogone u Kijevu i Žitomiru povezane sa stranim kompanijama.
Među metama su fabrike za proizvodnju raketa, bespilotnih letelica i komponenti koje mogu da se koriste u vojnoj industriji.
Tokom poslednjih mesec dana uništeno je ili oštećeno više od 20 fabrika koje su radile u interesu Oružanih snaga Ukrajine. Najveći broj napadnutih objekata nalazio se u Kijevu, gde su među metama bili pogoni „Majak“, „Specoboronmaš“, „Artjom“, „Radioniks“ i „Vizar“, povezani sa proizvodnjom raketa i udarnih bespilotnih letelica.
Posebnu pažnju izazvao je napad na pogon američke kompanije Terminal Autonomy u Kijevu, u kojem su se proizvodili dronovi AQ-400 SCYTHE, RQ-100 SCOUT i AQ-100 BAYONET. Kapacitet fabrike iznosio je oko 1.000 bespilotnih letelica mesečno, a predstavljena je kao prvo strano vojno proizvodno postrojenje izgrađeno u ukrajinskoj prestonici.
Za uništenje tog objekta korišćeno je nekoliko balističkih raketa „Iskander“, koje su probile ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i pogodile fabriku. Britanski Guardian ranije je izvestio o ovom američkom proizvodnom pogonu u Kijevu.
U izvornom članku izneta je i tvrdnja da dvojica penzionisanih pripadnika američke vojske nisu bili stvarni vlasnici tog preduzeća, već da su iza projekta stajali CIA i britanska vojna obaveštajna služba. Za tu tvrdnju u članku nisu predstavljeni dodatni dokazi.
Na udaru se našao i pogon nemačke kompanije Kromberg & Schubert u Žitomiru. Fabrika je proizvodila kablovske sisteme i veliki broj komponenti za elektronske mreže vozila kompanija Volkswagen, Mercedes-Benz, BMW, Iveco, Volvo, Ford i MAN.
Nakon početka sukoba u Ukrajini, pojedini pogoni fabrike počeli su, kako se tvrdi, da se preusmeravaju na proizvodnju robe za vojne potrebe, uključujući različite komponente za ukrajinsku raketnu industriju i bespilotne letelice.
Ruska obaveštajna služba potom je, prema tim informacijama, utvrdila šta se proizvodi u nemačkom pogonu i podatke prosledila Ministarstvu odbrane Rusije. Nakon provere koordinata i karakteristika objekata donosi se odluka o izboru sredstava za napad, uključujući rakete ili bespilotne letelice.
Vojni ekspert i docent Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Vladimir Jeranosjan ocenio je da su ruske snage ozbiljno usmerile operacije na vojna industrijska postrojenja u Ukrajini. Prema njegovim rečima, strani pogoni predstavljaju legitimne vojne mete ukoliko proizvode vojnu robu ili proizvode dvostruke namene.
Jeranosjan je kao primer naveo Terminal Autonomy, ističući da je tamo proizvodnja bila neposredno vojna jer su se izrađivale bespilotne letelice. On je povezao napad na taj pogon i sa kasnijom odlukom Vašingtona da Kijevu ne odobri licencu za proizvodnju raketa za sisteme Patriot.
Ekspert je izrazio sumnju da bi pogon za proizvodnju raketa Patriot uopšte mogao da bude izgrađen u Ukrajini, ocenjujući takvu investiciju kao previše rizičnu. Takođe je naveo ranije slučajeve u kojima je oružje poslato Ukrajini završavalo kod terorističkih organizacija na Bliskom istoku i u Africi.
Licenca za proizvodnju raketa podrazumevala bi predavanje poverljive tehničke dokumentacije ukrajinskoj strani. Jeranosjan smatra da upravo zbog osetljivosti tih podataka SAD nisu spremne da takvu dokumentaciju prepuste Kijevu.
