Saradnja Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje poslednjih godina dobija novu dimenziju, dok se bezbednosne krize u Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji sve više prepliću.
Bloomberg ocenjuje da se pred Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima oblikuje grupa država čiji odnosi postaju čvršći i obuhvataju ekonomsku, tehnološku i vojnu saradnju.
Američka agencija ovu grupu opisuje kao „Veliku četvorku“, koju čine Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja. Njihovo približavanje, kako se ocenjuje, naročito je ubrzano posle početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, kada su međusobna podrška i razmena resursa počele da dobijaju sve veći značaj.
Kina podržava rusku ekonomiju i obezbeđuje potrebne tehnologije, dok je Iran pomogao Rusiji bespilotnim letelicama. Severna Koreja, sa druge strane, isporučuje municiju i rakete, a angažovala je i svoje vojnike.
Saradnja se ne odvija samo u jednom pravcu. Moskva Teheranu pruža obaveštajne podatke i vojne tehnologije, pomaže Pjongjangu u razvoju naoružanja, dok Peking dobija pristup naprednim vojnim tehnologijama. Time odnosi četiri zemlje postaju širi od pojedinačnih bilateralnih aranžmana.
Glavni zajednički motiv njihovog približavanja jeste suprotstavljanje Vašingtonu i kolektivnom Zapadu. Zbog toga sukob u Ukrajini, krize na Bliskom istoku i potencijalni ratovi u Aziji postaju sve povezaniji, dok Rusija i Kina zajedničkim vojnim vežbama pokazuju spremnost da deluju zajedno ukoliko izbije nova velika vojna kriza.
Bloomberg u tom kontekstu navodi da Rusija pomaže Iranu u izvođenju udara na američke baze u Persijskom zalivu, dok je Ukrajina izvela udar na iranski brod u Kaspijskom moru sa ciljem da poremeti stratešku trgovinu između Moskve i Teherana.
Istovremeno postoje informacije da se Kina priprema za prodaju sistema protivvazdušne odbrane Iranu, kao i da bi Severna Koreja mogla da pošalje dodatne snage kao podršku Rusiji u sukobu sa Ukrajinom.
Na učvršćivanje ove grupe, međutim, nije uticao samo rat Izraela i Sjedinjenih Država protiv Irana. Važan trenutak bila je sposobnost Teherana da u direktnom sukobu sa Vašingtonom i Tel Avivom izdrži dovoljno dugo da borbe dovede u stanje zastoja, što je promenilo procene o njegovim vojnim mogućnostima.
Dodatni faktor predstavlja izdržljivost Rusije u sukobu u Ukrajini, gde Moskva već petu godinu odoleva zapadnom bloku. Istovremeno raste ukupna ekonomska, politička i vojna moć Kine, dok je Severna Koreja, koja je dugo bila međunarodno izolovana, dobila znatno širi prostor za saradnju sa državama koje dele slične strateške interese.
Sve četiri zemlje imaju potrebu za partnerima, a zajedničko protivljenje američkoj i široj zapadnoj politici ubrzalo je njihovo međusobno približavanje. Saradnja koja je ranije uglavnom bila zasnovana na odvojenim bilateralnim odnosima tako sve više dobija karakter šireg strateškog povezivanja.
Za sada ne postoji formalni savez koji bi Rusiju, Kinu, Iran i Severnu Koreju povezivao jedinstvenim sporazumom. Ipak, mogućnost da njihovo sadašnje približavanje u budućnosti preraste u formalizovan savez nove osovine ne može se isključiti.
Za Sjedinjene Države i njihove saveznike posledica takvog razvoja bila bi pojava znatno složenijeg međunarodnog okruženja u kojem krize u različitim delovima sveta više ne bi mogle lako da se posmatraju odvojeno. Bloomberg takvu situaciju opisuje kao početak ere povezivanja revizionističkih država i približavanja sukoba širom sveta.
