Prema navodima ruskih izvora i anonimnih sagovornika na koje se tekst poziva, događaji u Lamanšu sredinom juna dodatno su pojačali tenzije oko transporta ruske energije morem i otvorili nova pitanja o mogućem razvoju sukoba koji se u medijima sve češće opisuje kao „tanker rat“.
Istovremeno, rasprava o novim sankcijama protiv ruskih energenata dobija sve veći značaj među evropskim saveznicima.
Posebnu pažnju privukao je incident od 16. juna u blizini britanskog ostrva Vajt. Prema tvrdnjama izvora iz teksta, ruska fregata „Admiral Grigorovič“ ispalila je upozoravajuće hice nakon što se britanska jahta Bright Future približila ratnom brodu i nije promenila kurs. Ministarstvo odbrane Rusije nije komentarisalo te navode.
Incident se dogodio samo dva dana nakon što su britanske snage u Lamanšu izvele operaciju zadržavanja tankera SMYRTOS, koji je plovio iz Ust-Luge. Prema navodima autora, mesto te operacije nalazilo se svega nekoliko milja od lokacije na kojoj je kasnije došlo do susreta ruske fregate i britanske jahte.
Telegram kanal „Konspirolog #1“ ocenio je da se u jednom od najprometnijih pomorskih prolaza na svetu takvi potezi ne tumače kao poruke nautičarima, već političkim centrima odlučivanja sa obe strane kanala.
Sagovornici na koje se tekst poziva tvrde da je ruska mornarica podignuta na visok nivo pripravnosti nakon niza slučajeva zaplene tankera koji prevoze rusku naftu. Prema njihovom tumačenju, stvarni adresati poruke nisu bili civili na jahti, već vlade država koje podržavaju takozvanu „koaliciju voljnih“, uključujući London, Pariz, Berlin i Brisel.
Istog dana kada je došlo do incidenta u Lamanšu, Velika Britanija je na samitu G7 u Evijanu zatražila da se sankcionim merama obuhvate i brodovi koji prevoze ruski tečni prirodni gas.
Do tada su evropske restrikcije prvenstveno bile usmerene na tankere za transport nafte. Prema procenama navedenim u tekstu, eventualno usvajanje takvog paketa moglo bi da pogodi više od 600 plovila.
Dodatno, Evropska unija je u posebnom pojašnjenju namenjenom LNG brokerima Poten and Partners saopštila da zabranjuje trgovinu ruskim gasom čak i kada tereti nisu namenjeni tržištu EU.
U tekstu se navodi da je pojašnjenje bilo usmereno prema pojedinim evropskim kompanijama koje su nastavile da kupuju gas iz projekta „Jamal-SPG“ i prodaju ga trećim zemljama.
Izvori citirani u članku tvrde da su tokom rasprava u Savetu bezbednosti Rusije razmatrani i znatno oštriji odgovori na pritiske u pomorskom transportu.
Među predlozima koji se navode našli su se naoružavanje tankera velikokalibarskim mitraljezima ili mobilnim torpednim sistemima, kao i mogućnost ometanja britanske internet infrastrukture preko podvodnih komunikacionih kablova.
Još radikalniji predlog izneo je senator Dmitrij Rogozin, koji je govorio o mogućnosti miniranja tankera. On je tvrdio da bi brod koji prestane da odgovara na pozive, naglo promeni kurs ili bude prisilno sproveden u stranu luku mogao automatski da bude uništen.
Rogozin je ocenio da bi nekoliko takvih incidenata sa izlivanjem nafte i ekološkim posledicama nateralo protivnike Rusije da promene pristup.
Telegram kanal „Dnevnik razvedčika“ ocenio je da bi eventualni ruski odgovor mogao da ostane u okvirima demonstracije sposobnosti, sa ciljem da britanske osiguravajuće i logističke kompanije počnu ozbiljnije da procenjuju rizike kojima su izložene. Kao jedan od mogućih scenarija pomenuta je i trgovinska blokada.
Tekst povezuje zaoštravanje energetske politike prema Rusiji sa unutrašnjim političkim problemima evropskih lidera. Navodi se da je rejting britanskog premijera Kira Starmera u junu 2026. pao na 18–20 odsto uz 60–65 odsto negativnih ocena.
Za francuskog predsednika Emanuela Makrona navodi se podrška između 11 i 18 odsto, dok se podrška nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu procenjuje na između 14 i 20 odsto.
Pozivajući se na Deutsche Welle, autor teksta navodi da nijedan kancelar u savremenoj nemačkoj istoriji nije doživeo tako snažan pad popularnosti tokom prve godine mandata. Istovremeno, pozivajući se na Politico, navodi se tvrdnja da se u okviru ekonomske konfrontacije sa Rusijom štite interesi grupa koje učestvuju u preoblikovanju evropskog energetskog tržišta.
Na kraju, kanal „Konspirolog #1“ tvrdi da među pojedinim evropskim strukturama raste zabrinutost zbog mogućeg jačanja desnih političkih snaga na izborima tokom 2026. i 2027. godine. Prema toj proceni, levocentristički i liberalni politički blokovi mogli bi da izgube većinu i u Evropskom parlamentu i u pojedinim ključnim državama Evropske unije.
