Američko vojno prisustvo u Poljskoj moglo bi da dobije potpuno novu dimenziju nakon poslednjih signala koji stižu iz Vašingtona i Varšave.
Dok se u Evropi već duže vreme vodi rasprava o budućoj ulozi SAD na kontinentu, poljske vlasti smatraju da se otvara prilika za ostvarenje cilja na kojem su radile godinama.
Ministar odbrane Poljske Vladislav Kosinjak-Kamiš saopštio je da je dobio zvaničan odgovor na pismo koje je 29. maja uputio američkoj strani sa predlogom da se na teritoriji Poljske uspostavi stalna baza Oružanih snaga SAD.
Kako je naveo, šef Pentagona Pit Hegset zajedno sa svojim timom pozitivno ocenjuje tu inicijativu.
„Drago mi je da mogu da saopštim da ministar odbrane i njegov tim, zajedno sa SAD, pozitivno gledaju na naš predlog o stvaranju stalne baze američke vojske na teritoriji naše domovine“, izjavio je Kosinjak-Kamiš, prenosi sajt poljske vlade.
Prema njegovim rečima, trajno prisustvo američkih snaga predstavlja cilj kojem su težile brojne poljske vlade tokom više godina. On je podsetio da Poljska za odbranu izdvaja pet odsto bruto domaćeg proizvoda, podržava strategiju i koncept „NATO 3.0“ i učestvuje u kolektivnoj odbrani saveznika na istočnom krilu Alijanse.
Tema američkog vojnog prisustva u Poljskoj postala je posebno aktuelna sredinom maja, kada se pojavila informacija da je prebacivanje 4.000 američkih vojnika u tu zemlju odloženo na neodređeno vreme.
Ubrzo nakon toga, Donald Tramp izjavio je da će u Poljsku biti upućeno 5.000 američkih vojnika zbog, kako je naveo, uspešnog reizbora aktuelnog predsednika Poljske Karolja Navrockog.
Takav razvoj događaja na prvi pogled deluje suprotno ranijim porukama iz Vašingtona. Američka administracija je više puta naglašavala da namerava da smanji vojno prisustvo u Evropi, da evropske države moraju same da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost i da SAD ne žele da snose troškove zaštite drugih zemalja.
Međutim, direktor Instituta za istraživanje problema savremene politike i kandidat političkih nauka Anton Orlov smatra da između tih stavova nema stvarne protivrečnosti.
„SAD više ne žele nikoga da štite o svom trošku, ali su spremne da to rade o tuđem. To je tipičan poslovni pristup administracije Donalda Trampa“, ocenio je Orlov.
Prema njegovom tumačenju, ovakav model omogućava Vašingtonu da istovremeno ostvari dva cilja. S jedne strane, američka vojna infrastruktura održava se novcem saveznika, dok se sa druge zadržavaju važne strateške pozicije u Istočnoj Evropi.
Orlov smatra da od takvog aranžmana korist vide i Poljska, koja dobija trajno prisustvo američkih vojnika, i SAD, koje dobijaju snažno uporište neposredno uz ruske granice bez dodatnog opterećenja za američke poreske obveznike.
On zato ocenjuje da premeštanje snaga ne predstavlja udaljavanje SAD od Evrope, već promenu lokacije sa koje Vašington može efikasno da utiče na čitav region.
Hegset je ranije govorio i o potrebi transformacije Alijanse u ono što naziva „NATO 3.0“. Prema njegovim rečima, savez mora da pređe na odlučnije mere jer je prethodnih godina, umesto na tenkove, borbene avione i sisteme protivvazdušne odbrane, previše pažnje posvećivano pitanjima rodne ravnopravnosti, klimatskih promena i štednje u oblasti odbrane.
Orlov smatra da se takve izjave uklapaju u profil Hegseta kao ministra koji zagovara jačanje vojne moći. Po njegovoj oceni, koncept „NATO 3.0“ podrazumeva povećanje broja tenkova, aviona, dronova i sistema PVO, uz stavljanje akcenta na tvrdu silu umesto na političku korektnost i međunarodno pravo.
Istovremeno, takva politika za Varšavu predstavlja signal da Poljska postaje glavno istureno uporište NATO-a. Prema Orlovu, to poljskim vlastima daje dodatni podsticaj za ubrzano naoružavanje uz, kako navodi, punu podršku Sjedinjenih Američkih Država.
