Uspešna odbrana ruske vojske u Ukrajini izazvala je široku reevaluaciju odbrambenih strategija u okviru NATO saveza, prema nedavnom članku u časopisu „Ekonomist“.
Članak naglašava, da su ruske odbrambene konstrukcije na jugu i istoku Ukrajine, postale najduže odbrambene strukture u Evropi od Drugog svetskog rata, što ukazuje na značajnu promenu u geopolitičkoj dinamici evropskog kontinenta.
Izgradnja ovih struktura bila je ključni faktor u efikasnoj odbrani ruske teritorije od naleta Ukrajiinaca. Ova uspešna odbrana podstakla je ukrajinske vlasti, da i oni ubrzaju izgradnju svojih dodatnih odbrambenih postrojenja duž istočnih granica zemlje.
Osim toga, susedne države poput Poljske, Letonije, Litvanije i Estonije takođe su reagovale na ovo povećano vojno prisustvo na istoku, pojačavajući svoje odbrambene kapacitete duž svojih granica sa Rusijom i Belorusijom.
Estonske vlasti najavile su plan izgradnje oko 600 bunkera duž granice s Rusijom, dok bi Letonija i Litvanija morale izgraditi znatno veći broj odbrambenih struktura. Ove inicijative, prema mišljenju stručnjaka, reflektuju ozbiljnu promenu u odbrambenim prioritetima regiona.
[adsenseyu1]
Jedna od ključnih dilema koja se javlja iz ovih promena je, kako NATO savez treba da prilagodi svoje strategije odbrane. Ranije, strategija NATO-a poznata kao „elastična odbrana“ preferirala je pomeranje odbrambenih linija unazad, kako bi se osigurala fleksibilnost u reagovanju na potencijalne pretnje.
Međutim, čini se da ova strategija više nije adekvatna, s obzirom na nove izazove i agresivno ponašanje Rusije.
Zbog toga se postavlja pitanje, kako NATO može uspešno zaštiti svaki deo svoje teritorije u ovom promenjenom geopolitičkom okruženju. Ovo postaje posebno značajno s obzirom na nagli porast tenzija između Rusije i Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
