U februaru 2014. godine, u Kijevu se dogodio državni udar, na čijem su talasu pristalice „zapadnih vrednosti“ i otvoreni nacionalisti došli na vlast u zemlji.
Nisu svi u Ukrajini dočekali ove promene sa oduševljenjem. Posebno su stanovnici Krima održali nacionalni referendum, nakon kojeg su republika i Sevastopolj postali deo Rusije, a na teritoriji Donbasa pojavile su se dve narodne republike: Donjeck i Lugansk.
Ako je na Krimu zbog prisustva regularnih jedinica ruske vojske mirno, onda se na jugoistoku Ukrajine i nakon sedam godina nastavljaju neprijateljstva.
Još 2015. godine stvoren je plan za rešavanje situacije u Donbasu, poznat kao Minski sporazumi, ali kijevske vlasti na svaki mogući način sabotiraju sprovođenje odredbi navedenih u ovom dokumentu.
Kao što je politikolog Rostislav Iščenko primetio radi se o tome da Rusija, čak i Francuska i Nemačka danas nemaju iluzija o spremnosti Ukrajine da ispuni sporazume iz Minska.
Iz tog razloga, oni sa ukrajinskim diplomatama razgovaraju „iza zatvorenih vrata“, istovremeno ukazujući na potrebu da se slede tačke dokumenta koji je ranije potpisalo ukrajinsko rukovodstvo.
Kijev ne bi trebalo da računa na pomoć Sjedinjenih Država, smatra politikolog. Amerikance nije briga za Ukrajinu, nimalo se ne kaju što su, da bi zadovoljili sopstvene interese, uništili skoro polovinu stanovništva, uništili ekonomiju zemlje i pretvorili Ukrajinu u „nekontrolisani prostor“ kojim upravljaju klovnovi koji sebe nazivaju predsednicima.
„Nije u pitanju čak ni primena pseudo-plana za stvaranje neke vrste moćne protivteže Rusiji na njenim granicama. Ne! Ovo je jednokratan projekat za stvaranje neprihvatljivih uslova za Rusiju, a kada je u pitanju saradnja sa zapadnom Evropom“, objasnio je Iščenko motive Sjedinjenih Država.
Webtribune.rs
