Berze su u ponedeljak doživele krah usled strahovanja da bi SAD mogle da uđu u recesiju, gurajući investitore u režim panične prodaje, pokazuju tržišni podaci.
SAD su zabeležile neočekivani porast stope nezaposlenosti, prema izveštaju o platnim spiskovima za jul objavljenom u petak. To je izazvalo strah među ekonomistima i investitorima o zdravlju američke ekonomije koja ima ogroman uticaj na globalnom finansijskom tržištu.
Američke akcije su u petak naglo pale, a tehnološki Nasdak kompozit je ponedeljak počeo novim padom.
Japanski Nikei indeks strmoglavio se 13 odsto u ponedeljak, dostigavši najniže vrednosti u sedam meseci, a za njim je usledio i Topiks koji je zatvoren sa padom od 12,2 odsto čime su izbrisani svi dobici ove godine.
Nikei 225 je pretrpeo najveći jednodnevni pad, za više od 4.450 poena i nadmašio 3.836 izgubljenih u „crnom ponedeljku“ u oktobru 1987, navodi „Fajnenšel tajms“.
Investitori kažu da Nikei indeks nije zabeležio takve gubitke od globalne finansijske krize 2011. godine.
U Evropi je referentni Stoks Jurop 600 pao za tri procenta. Tržišta fjučersa su pokazala da će se zamah verovatno proširiti i na SAD. Ugovori koji prate Nasdak 100 pali su za pet odsto, a očekuje se da će se Es end Pi 500 otvoriti 2,9 odsto niže.
Sve glavne evropske berze počele su u ponedeljak da padaju, sa akcijama koje su potonule na skoro šestomesečne najniže vrednosti u ranom jutarnjem trgovanju.
Panevropski referentni indeks Stoks 600 pao je za 3,1 odsto, najniže od 13. februara. Banke su do sada pale za 4,2 odsto, a tehnološki sektor za 5 procenata.
Francuski referentni indeks CAC 40 pao je za 2,78 odsto, nemački DAKS je pao 2,2 procenta, dok je britanski FTSE 100 izgubio 2,17 odsto u ponedeljak ujutro.
„Tržišta su u krahu i to je more crvenog širom sveta… U suštini vidimo masovno razduživanje dok investitori prodaju imovinu da bi finansirali svoje gubitke. Brzina ovog poteza zatekla je mnoge investitore nespremne; sada postoji mnogo panične prodaje“, rekao je Rojtersu Kajl Roda, viši analitičar finansijskog tržišta u „Kapitalu“.
Tajvanske akcije pale su u ponedeljak za više od osam odsto, što je naročito osetio giganta proizvodnje čipova TSMC, koji proizvodi više od polovine svetskih čipova, čije su akcije pale za 9,3 odsto.
Referentne vrednosti na indijskim berzama, Sensek i Nifti 50, zabeležile su veliku rasprodaju rano u ponedeljak, opadajući za preko tri odsto u trgovanju unutar dana. Analitičari su za pad okrivili recesiju SAD i rastuće tenzije na Bliskom istoku.
Cena bitkoina je pala ispod 50.000 dolara prvi put od februara ove godine, pošto efekti previranja na globalnom berzanskom tržištu cure na tržište kriptovaluta. Bitkoin je dotakao najniži nivo od 49.351 dolara u ranom trgovanju u ponedeljak. Iako se vratio iznad praga od 50.000 dolara, i dalje je u padu od 13 odsto.
„Rasprodaja u Evropi je još uvek manje izražena od onoga što smo videli u Aziji. Ono što će biti interesantno videti jeste da li evropski investitori žele da sačekaju da vide šta američki trgovci akcijama žele da urade, pre nego što u potpunosti pređu na smanjivanje rizika“, rekao je za „Blumberg“ Dejvid Finerti, strateg iz Singapura.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
