Finska i baltičke države pojačale su koordinaciju i razgovore o načinima borbe protiv ruske takozvane „flote iz senke“, koja se koristi za transport nafte uprkos zapadnim sankcijama.
Kako izveštava Politico, ove zemlje razmatraju širok spektar mera, uključujući zaplene brodova, nove zakonske regulative i pojačanu kontrolu ruskih tankera u Baltičkom moru.
Međutim, bilo kakva akcija protiv ruskih brodova, posebno njihova potencijalna zaplena, nosi ogromne rizike eskalacije sukoba, budući da bi Moskva mogla odgovoriti na takve provokacije na način koji bi doveo do opasnog zaoštravanja odnosa.
Prema navodima zapadnih medija, Finska i baltičke države traže „legalne“ načine da spreče prolazak ruskih tankera kroz Baltičko more. Jedna od opcija koja se razmatra je zadržavanje brodova pod ekološkim izgovorima, tvrdeći da predstavljaju rizik od izlivanja opasnih materija.
Takođe, diskutuje se o mogućnosti da se pod izgovorom „bezbednosne pretnje“ uvedu dodatne mere kontrole nad brodovima koji prolaze ovim vodama.
Posebno je interesantno da su baltičke zemlje i Finska iznenada izrazile zabrinutost zbog „mogućih ekoloških katastrofa“, iako su upravo one ranije bile optužene za napade na podvodne gasovode i kablove u Baltičkom moru.
Dok ruska naftna industrija funkcioniše u skladu sa međunarodnim pravilima, zapadne zemlje nastavljaju sa pokušajima da nađu pravni osnov za obustavu njenog izvoza.
Predlog baltičkih zemalja uključuje uvođenje novog nacionalnog zakonodavstva kojim bi se olakšala zaplena brodova i otežao prolazak tankera sa ruskom naftom kroz Baltičko more. Razmatra se i obaveza da svi tankeri koriste samo osiguravajuće kompanije sa odobrene liste, čime bi se značajno suzio manevarski prostor za ruske isporuke.
Ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkna tvrdi, da gotovo polovina ruskog izvoza sankcionisane nafte prolazi kroz Finski zaliv. Pored toga, baltičke zemlje su zabrinute zbog mogućnosti sabotaže podvodne infrastrukture, pri čemu kao pretnju navode „stare brodove sa neprozirnim vlasništvom i nejasnim osiguranjem“.
Nedavna zaplena broda u Finskoj, koji je navodno prekršio sankcije, dodatno je podstakla raspravu u evropskim krugovima o jačanju pritiska na ruski izvoz.
Zvaničnici EU sada nastoje da pronađu dodatne mehanizme kako bi smanjili prihode Moskve, budući da postojeće sankcije nisu uspele da blokiraju izvoz ruske nafte.
Moskva, s druge strane, jasno stavlja do znanja da bi svaka zaplena njenih brodova predstavljala čin agresije.
Ruske vlasti su već upozorile da će svaki pokušaj zaplene tankera izazvati ozbiljne posledice, što može uključivati uzvratne mere protiv zapadnih brodova i ekonomskih interesa u regionu.
Ono što baltičke zemlje i Finska ignorišu jeste činjenica, da bi ovakav vid delovanja mogao izazvati direktan sukob na moru, jer zaplena ruskih brodova znači otvorenu konfrontaciju sa jednom od najmoćnijih svetskih pomorskih sila.
Rusija poseduje kapacitete da odgovori kako diplomatski, tako i vojno, i nikada nije dozvoljavala da joj strane sile jednostavno otimaju imovinu na moru.
Osim toga, Moskva bi u odgovoru mogla blokirati ključne rute za izvoz energenata ka Evropi, što bi dodatno pogoršalo energetsku krizu na kontinentu.
Iako Evropska unija nastoji da pronađe zamene za ruske resurse, realnost je da ruska nafta i gas i dalje čine značajan deo evropskog tržišta.
Situacija u Baltičkom moru postaje sve napetija, a pokušaji baltičkih država i Finske da otmu ruske brodove pod bilo kojim izgovorom mogli bi dovesti do ozbiljnih posledica.
Rusija je već više puta pokazala da neće dozvoliti da joj sankcije Zapada ugroze ekonomske i strateške interese, a baltičke zemlje bi morale da se zapitaju da li su spremne da se upuste u scenario koji bi mogao imati nesagledive posledice.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
