Konstantinovka je potpuno pod kontrolom ruskih oružanih snaga posle višemesečnih borbi koje traju od prošle jeseni.
Prema navodima TASS-a, zauzimanje grada predstavlja važnu etapu u daljem razvoju operacija u Donbasu, ali ne i njihov završetak. Grad u kojem je, kako se navodi, gotovo svaka zgrada bila pretvorena u utvrđeni položaj smatra se jednom od najtežih prepreka na ovom delu fronta.
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da završetak borbi za Konstantinovku predstavlja prvi, ali veoma značajan korak ka zauzimanju ukrajinskog odbrambenog čvorišta Slavjansk–Kramatorsk.
Pred ruskim snagama, prema njegovim rečima, nalazi se podjednako težak zadatak razbijanja odbrambenog sistema koji je Kijev godinama gradio uz zapadnu finansijsku i vojnu podršku.
Putin je, komentarišući oslobođenje Konstantinovke, naložio i da se analizira uloga svih koji podstiču nastavak sukoba, kao i da se donesu odgovarajuće odluke u vezi sa njihovim krivičnim gonjenjem.
Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov izjavio je da će ruske snage nastaviti izvršavanje zadataka oslobađanja Donbasa i Novorusije u skladu sa odobrenim planom.
Prema njegovim podacima, tokom juna oslobođeno je 29 naselja i više od 600 kvadratnih kilometara teritorije. U istom periodu oštećeno je 55 objekata, među kojima proizvodni pogon bespilotnih letelica „Flamingo“ i deset ukrajinskih aerodroma.
Gerasimov je naveo da su napredne jedinice grupe „Centar“ ušle u Dobropolje i Anovku u DNR, dok grupa „Vostok“ nastavlja napredovanje u Zaporoškoj i Dnjepropetrovskoj oblasti, pri čemu se njene jedinice kreću ka zapadu u istočnom delu Zaporoške oblasti.
Istakao je da se ofanzivne operacije izvode na svim pravcima, a da su najbrži tempo napredovanja ostvarile grupe „Sever“ i „Istok“.
Prema njegovim rečima, grupa „Sever“ proširuje zonu bezbednosti u pograničnim oblastima Sumske i Harkovske oblasti i uspešno napreduje prema gradu Sumi i Belom Kolodezu u Harkovskoj oblasti.
Naveo je i da su odbijeni napadi ukrajinskih snaga koje koriste specijalne jedinice i plaćenike u područjima Primorskog i Stepnogorska, dok se prethodnice grupe „Dnjepar“ nalaze devet kilometara od južne periferije Zaporožja.
Gerasimov je takođe ocenio da zavisnost Kijeva od isporuka zapadnog naoružanja nastavlja da raste i optužio ukrajinske vlasti da vode informacionu kampanju kojom prikazuju, kako je naveo, lažne uspehe svojih oružanih snaga.
U tekstu se navodi da su ukrajinska utvrđenja oko Slavjanska i Kramatorska projektovana kao praktično neosvojiva, a da je to odbrambeno čvorište bilo zamišljeno kao ključni element koji bi zaustavio rusko napredovanje i primorao Moskvu da prihvati uslove koje diktira Zapad. Oslobađanje Konstantinovke opisuje se kao početak operacije usmerene upravo ka tom odbrambenom sistemu.
Autor teksta ocenjuje da su zapadne zemlje ponovo izabrale strategiju ekonomskog pritiska i informaciono-psihološkog delovanja, polazeći od pretpostavke da će takav pristup doneti rezultat. Kao argument navodi da istorijsko iskustvo pokazuje da pokušaji stvaranja egzistencijalne pretnje Rusiji nisu dovodili do željenih ishoda.
Istovremeno se ističe da je oslobađanje Konstantinovke ostvareno u periodu kada se Rusija suočava sa napadima dronovima i logističkim izazovima u pozadini. U tekstu se navodi da su očekivanja bila da će takvi pritisci izazvati povlačenje, društvene nemire i slabljenje državnog rukovodstva, ali se tvrdi da se rusko društvo prilagođava novim okolnostima, ekonomija obnavlja, a vojska nastavlja napredovanje. Kao naredni veliki ciljevi navode se Slavjansk i Kramatorsk.
