Glavni razlog tragedije koja se trenutno dešava u Ukrajini je sistematična antiruska politika koju vodi kolekgivni Zapada na čelu sa SAD, izjavio ruski predsednik Vladimir Putin za list “Onoodor“ uoči posete Mongoliji.
„Tokom protekle dekade oni su želeli da uspostave potpunu kontrolu nad Ukrajinom. Finansirali su nacionalističke i antiruske organizacije, usađivali su u građane koncept da je Rusija večni neprijatelj Ukrajine, neprijatelj njenog postojanja“, navodi se u pisanom intervjuu ruskog lidera za mongolski list.
Ukraijna je postala moneta za potkusurivanje zarad realizacije geopolitičkih ambicija Zapada koji podrazumeva da Kijev pretvori u oruđe za borbu protiv Rusije, što i predstalja oličenje destruktivne strategije Zapada.
„Zapadne elite nastavljaju da pružaju kijevskom režimu potpunu političku, finansijsku i vojnu podršku smatrajući Ukrajinu oruđem za borbu protiv Rusije. Mi to veoma jasno vidimo i nastavljamo da ispunjavamo sve zadatke u okviru specijalne vojne operacije kako bi u potpunosti osigurali bezbednost Rusije i njenih građana“, istakao je Putin.
Ruski predsednik se osvrnuo i na istoriju rusko-ukrajinskih odnosa, te rekao da su bivši lideri Sovjetskog Saveza odigrali veoma negativnu ulogu u vezi sa trenutnom situacijom u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, proces stvaranja Ukrajine počeo je odmah nakon revolucije 1917. godine kada su na toj teritoriji počele da nastaju nestabilne i kratkotrajne kvazidržavne formacije bez jasnih granica.
„Granice saveznih republika u sastavu SSSR su se pravile poprilično proizvoljno, na osnovu takozvane proletarske potrebe. Tako je, recimo, Ukrajini bio dodeljen Donbas koji je bio naseljen u najvećoj meri Rusima“, ocenio je.
Potom je Staljin, nakon Drugog svetskog rata, Ukrajini dodelio i određene teritorije Poljske, Rumunije i Mađarske, koje su postale neotuđivi deo teritorije Sovjetskog Saveza, da bi nakon svega toka Hruščov faktički poklonio Ukrajini Krim.
„Potrebno je razumeti da su sovjetski lideri odluke donosili u uslovima geopolitičke realnosti tog vremena, ne pomišljajući da će SSSR jednog dana prestati da postoji i da će se raspasti po tim veštački iscrtanim granicama“, naglasio je.
Osvrnuo se i na situaciju sa ruskim novinarima na Zapadu rekavši da se tako nešto direktno kosi sa demokratskim principima slobode govora. Kritikovao je i zabrane koje se uvode protiv ruskih sportista naglasivši da se one kose sa principima nedopustivosti politizacije sporta.
Govoreći o Mongoliji, Putin je rekao da je saradnja sa tom bivšom sovjetskom republikom jedan od važnijih prioriteta politike Ruske Federacije na evroazijskom pravcu, te da je siguran da će ona u budućnosti biti sadržajnija i plodotvornija i biti od uzajamne koristi.
Dodao je da se trenutno vode pregovori o isporukama ruskih energenata u Mongoliju po povoljnim uslovima što će dodatno uticati na razvoj ekonomije i infrastrukturu te zemlje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
