Hrvat sa koledža Prinstona opisao je u svom novom tekstu kako će izgledati krajnja propast Hrvatske.
Dr Dejan Kovač doktorirao je na prestižnom američkom institutu CERGE a na Univerzitetu Prinston završio je postdiplomske. Član je American Economic Associationa i Royal Economic Society – Velika Britanija.
Radi na velikom broju međunarodnih projekata, a posebno je usmeren na analize mikro i makro ekonomskih politika u zemljama u tranziciji i postkonfliktnim područjima. Povremeno piše kolumne s ekonomskom tematikom za Index.
[adsenseyu1]
U novom tekstu za taj portal, Kovač je predvideo kako bi Hrvatska mogla da izgleda već 2025. ako hitno ne sprovede vrlo ozbiljne reforme. Naravno, popisao je ključne reforme koje bi Hrvatska trebalo da sprvede ako ne želi da doživi potpunu propast.
Crna SF priča dr. Kovača:
U jednom alternativnom svemiru u ne tako dalekoj budućnosti. Moje ime je Hrvoje Hrvatina i ovo je moja priča. Veliki sam Hrvat i stvarno sam verovao u projekat Hrvatske ’91., kao i svi mi. A šta je moglo da krene po zlu? Dobili smo prekrasnu zemlju, s prekrasnim morem i prirodnim bogatstvima na kojima bi nam svaka zemlja pozavidela. Trebalo je samo znati „živeti“.
Prošlo je nekoliko decenija od naše nezavisnosti i suverenosti, a Hrvatske više nema. Geografski smo još tu, ali od bankrota stvari nisu iste. Sve se doslovno promenilo preko noći. Usledila je globalna recesija. Jednog dana, zbog sistemskog sprovođenja loših politika, našli smo se u nemilosti naših kreditora koji su odlučili da stave ključ u bravu. Sve je otišlo na doboš kako bi se vratili krediti. Agrokor je bio samo prva u nizu palih velikih firmi pre bankrota, svi veliki su usledili ubrzo. Naše firme, koje stranci nisu preprodali, zatvorili su i prebacili proizvodnje u zemlje gde im je trošak rada niži.
U procesu “restrukturiranja” usledili su masovni otkazi. Politički podobnici koji su mislili da će biti mirni do penzije ako potpišu za HDZ ili SDP i dobiju posao u državnom sektoru, gadno su se prevarili. Strani konzultanti koje su zaposlili naši kreditori prodali su većinu javnih firmi i podelili otkaze čak i najvećim političkim uhlebima. Ko bi rekao da će mi smeće na zagrebačkom Trnju odvoziti firma iz Londona?
Nakon otkaza usledili su masovni protesti, ali, jasno, bez učinka jer posla jednostavno nema. Oni koji se nisu odselili do tada, odselili su se u novom talasu put Irske i Nemačke. Hrvatska broji manje od 3 miliona stanovnika…, piše on u svom tekstu za Index.
