Ako Rusi nastave da gađaju termoelektrane, što su počeli da rade pre nekoliko dana, postoji rizik od potpunog ispada elektrosistema Ukrajine, koji je sinhronizovan s evropskim
Na 200. dan od početka specijalne vojne operacije, 11. septembra uveče, Rusija je po prvi put izvela ciljane raketne udare na ukrajinske termoelektrane. Na udaru su, prema izveštajima Ministarstva odbrane, bile Harkovska TE-5, Zmijevska TE i Pavlogradska TE-3. Prva dva objekta nalaze se u Harkovskoj, drugi u Dnjepropetrovskoj oblasti. Javljeno je i o udaru na termoelektranu Kremenčug u Poltavskoj oblasti.
Od gore navedenih termoenergetskih objekata, do 200. dana od početka SVO nije radila TE Kremenčug – stradala je tokom raketnog napada na Rafineriju nafte Kremenčug i prestala da proizvodi struju.
Zmijevska TE je granatirana još u avgustu, ali je 11. septembra bila pod teškim napadom i, verovatno, uništena. Prijavljeno je i uništenje tri visokonaponske trafostanice.
U stvari, glavni udar primila je Harkovska TE-5, koja je obezbeđivala energiju za dve vršne vrednosti dnevno. Čak i uzimajući u obzir ozbiljno smanjenu potrošnju električne energije po početku SVO, ukrajinski energetski sistem ušao je u vanredni režim. Ispostavilo se da je bez napajanja 40 trafostanica, i isključena 2 nadzemna voda od 750 kilovolti i 5 nadzemnih vodova od 330 kilovolti.
U pet regiona bilo je prekida u snabdevanju električnom energijom, međutim, uspeli su prilično brzo da ih prevaziđu isporukama struje iz zapadnog dela zemlje. Sledeće jutro je, pojavom još jedne dnevne vršne vrednosti, pokazalo da se ukrajinski električni sistem bori da uravnoteži proizvodnju i potrošnju.
Tri činioca
Na stabilnost ukrajinskog energetskog sistema pored granatiranja uticalo je još nekoliko činilaca:
1. Gubitak kontrole Kijeva nad 35 odsto kapaciteta ukrajinske elektroprivrede – 15 gigavata – posle 2014. godine.
2. Zaustavljanje dela proizvodnje električne energije u delu Donbasa koji kontroliše Kijev (Slavjanska i Ugljegorska TE).
3. Gašenje nuklearne elektrane Zaporožje i oštećenje trećeg bloka Kahovske hidroelektrane (za remont će biti potrebna godina i po).
Da nije bilo gašenja NE Zaporožje i gubitka proizvodnih kapaciteta u Donbasu, Ukrajina ne bi imala naročitih problema usled ovakvih udara. Ali elektrana je isključena 11. septembra ujutru. Dan pre gašenja na njoj je radio samo jedan blok, i to sa manje od 15 odsto instalisane snage.
Na teritoriju Ukrajine nije bilo dotoka struje zbog oštećenja dalekovoda (što su sami Ukrajinci ranije učinili gađajući dalekovode iz teške artiljerije). Istovremeno, izvršeno je prebacivanje mernog sistema s Energoatoma na Rosatom.
Kijev je svojim sistematskim granatiranjem nuklearke Zaporožje pokušao da natera Rusiju da napusti Energodar da bi on potom bio pretvoren u demilitarizovanu zonu. Zatim je nekoliko puta pokušao da zauzme stanicu.
Cilj je bio da se puste u rad svi njeni agregati, što bi omogućilo ne samo da grejna sezona prođe bez problema, već i da se od izvoza električne energije zaradi do 70 milijardi grivni godišnje.
Rusija i oslobođene teritorije ne trpe zbog gašenja Kahovske hidroelektrane i Zaporoške nuklearne elektrane. Gašenje Zaporožja Rusija je iskoristila da poveže nove teritorije u svoj energetski sistem.
Do 23. juna obnovljeni su dalekovodi između Krima i Hersonske oblasti, uništeni još 2015. godine. A juče je Zaporoška oblast počela da dobija struju sa Krima. U stvari, sada Rusija može da drži nuklearnu elektranu Zaporožje van mreže koliko god hoće. A po završetku gasovoda od Mariupolja do Berđanska (završetak radova planiran početkom oktobra), ništa neće ugroziti grejnu sezonu na oslobođenom jugu.
Problemi za Ukrajinu tek počinju
Prvo, u zemlji postoji jasan nedostatak vršnih kapaciteta. Nestanak struje u Harkovu u 15 časova može ukazivati na to da nema dovoljno energije ne samo da se izdrži vrhunac potrošnje, već i usred bela dana.
Zbog toga ćete morati ili da smanjite potrošnju ili pokrenete rezervne blokove u drugim elektranama. Dalji rast potrošnje električne energije zbog nižih temperatura i upotrebe električnih grejača postaće ozbiljan činilac destabilizacije energetskog sistema Ukrajine.
Drugo, pod znakom pitanja je izvoz struje iz Ukrajine u EU, pre svega u Poljsku. Prvobitni proračun Kijeva bio je da zauzme nuklearnu elektranu Zaporožje i dovede je do punog kapaciteta od 6.000 megavata.
Desetog septembra Kijev i Varšava su se dogovorili o izvozu ukrajinske struje u Poljsku iz Hmeljnicke NE od 10. decembra i isporuci sto hiljada tona uglja u septembru. Šta je bio osnov za proračun pri sklapanju ovakvog sporazuma nije jasno, kao ni da li je Kijev računao na povratak kontrole nad nuklearkom Zaporožje.
Sada je u pitanju upotreba Ukrajine kao velike banke električne energije od strane EU. U pitanju je i snabdevanje ugljem, koji će, najverovatnije, morati da se sagoreva u ložištima preostalih termoelektrana za proizvodnju struje. Postoji rizik da 1,9 miliona tona uglja akumuliranih do početka grejne sezone počne da se troši i pre početka zime.
Treće, postoji rizik od prekida grejne sezone u Harkovu i Kremenčugu. Termoelektrana Kremenčug nije obnovljena ni posle prvog udara, a Harkovskoj termoelektrani 5, koja je snabdevala pola grada, biće potrebna hitna popravka. Da li će to biti moguće sprovesti pitanje je na koje autor nema odgovor.
Poseban aspekt je bezbednosna rezerva ukrajinskog energetskog sistema. Potpunog ispada dosad nije bilo, ali za elektroenergetski sistem rad u ovakvim uslovima je neregularan i dovodi do povećanog habanja opreme.
Još nekoliko ovakvih udara i postoji rizik od potpunog ispada elektrosistema, iz kojeg bi Ukrajina, čiji je energetski sistem sinhronizovan s evropskim, mogla da se izvuče samo uz pomoć Belorusije ili Rusije. Međutim, to postaje nemoguće iz političkih razloga. Ukrenergo je 11. septembra zatražio hitan uvoz električne energije od evropskog operatera energetskog sistema ENTSO-E, ali pomoć nije dobio.
U slučaju nestanka struje, Evropa neće moći da napaja tako ogromnu zemlju, kako zbog nedostatka dalekovoda dovoljnih za protok, tako i zbog nestašice struje, koja će se povećavati s približavanjem hladnog vremena.
Ivan Lizan (ukraina.ru)
(stanje stvari)
Ivan Lizan je direktor analitičkog ureda Sonar 2050
