U velikoj igri koja odlučuje ko će snabdevati Evropu gasom i u američkoj igri sprečavanja Rusije da to učini, Turska je sada odredila svoju ulogu tako što je postavila barijeru preko Sredozemnog mora od turske do libijske obale i priprema se za aktiviranje oružanih snaga da to i sprovedu.
Dokument je potpisan u Istanbulu 27. novembra između turske vlade i vlade Nacionalnog sporazuma (GNA), jedne od strana u građanskom ratu u Libiji.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u ponedeljak rekao: „Kiparski Grci, Egipat, Grčka i Izrael ne mogu uspostaviti gasovod bez saglasnosti Turske“. Zatim u utorak: „Ako bi Libija podnela zahtev, poslali bismo dovoljan broj vojnika. Posle potpisivanja sporazuma o bezbednosti nema prepreka“.
Nema veze to što u ovom trenutku GNA gubi u Libijskom ratu. Turski blef neće upaliti protiv Rusije, koja podržava moćnijeg suparnika GNA-a, Libijsku nacionalnu armiju (LNA).
Niti Turska cilja Rusiju; obe zemlje imaju zajednički interes da očuvaju svoj novi izvozni naftovod za gas, Turski tok, u južnu Evropu kroz Tursku, i da pobede konkurenciju.
Turski izazov je usmeren prema SAD-u, Grčkoj, Kipru i Egiptu, izazivajući ih da isprobaju vlastite mornarice i vazdušne snage kako bi vratili Turke nazad unutar njihove kopnene granice;. Za sada Erdogan smatra kako se Amerikanci, Grci, Kiprani i Egipćani neće usuditi da probiju barijeru. Za sada je u pravu.
[adsenseyu1]
Ono što se međutim krije je činjenica da se u pozadini odvija pravi rat između Rusije i Amerike koja pokušava da probije ove barijere i napravi gasovod u Evropu čime bi pokušao da slomi Rusiju ekonomski.
Putin je odigrao ovu igru velemajstorski jer je na svojoj strani uposlio Erdogana koji svoje lične obračune vodi sa Amerikom a istovremeno brani pozicije glavnog tranzita ruskog gasa u Evropu.
Pored generalija, o ruskim strategijama na Mediteranu se u ruskim medijima ne raspravlja otvoreno, niti istraživački timovi koje finansira država to čine. U uslovima rata i američkih sankcija jedno je neizbežno – Turska je ruski saveznik protiv sankcija, tako da je njeno učešće u borbi protiv Rusa u Siriji i Libiji posebno osetljiva tema za Kremlj.
Arapska i američka štampa je manje inhibirana, izveštavajući o ruskom vojnom angažmanu u Libiji, uključujući tehničare, specijalne borbene snage, oružje, obaveštajne podatke i ratnu elektroniku.
Ruski kreatori politike o Libiji, koji govore otvoreno, su Mihail Bogdanov, zamenik ministra spoljnih poslova za Bliski Istok i Severnu Afriku i Lev Dengov, šef ruske kontakt grupe za unutarlibijska pitanja.
Viceadmiral Igor Kostjukov, šef Glavne obaveštajne uprave Generalštaba (GRU) od prošlog decembra, upravlja obaveštajnim i taktičkim postupcima.
[adsenseyu4]
Koordinaciju civilnih i vojnih operacija već nekoliko godina testiraju Generalštab, Ministarstvo spoljnih poslova i Savet bezbednosti na sirijskom i ukrajinskom frontu; Kostjukov je neko vreme vodio vojnu obaveštajnu službu u Siriji; SAD su ga dva puta sankcionisale zbog optužbi za sajber operacije na američkim izborima.
Predsednik Vladimir Putin priznao je da razgovara o Libiji s predsednikom Erdoganom već nekoliko meseci, počevši od avgusta.
Erdogan pokušava da obuzda događaje u Libiji, kada će on i Putin otvoriti naftovod Turski tok. „Nadam se da Rusi neće dozvoliti Haftaru sirijski scenario“, izjavio je Erdogan ove nedelje. On je juče telefonirao Putinu kako bi ponovo razgovarali o Siriji i Libiji.
Webtribune.rs
