„Prema papirima, imamo dete koje je umrlo pre nego što je rođeno“, kaže za „Večernje novosti“ Goran Belojević redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Profesor doktor Goran Blagojević član je volonterskog ekspertskog tima lekara koji se od prošle nedelje bavi slučajevima nestalih beba.
Doktor Belojević priča da je dokumentacija u većini slučajeva „aljkava“ i da, formirajući bazu podataka, dolaze do neverovatnih slučajeva.
„U jednom slučaju imamo dete koje je, prema papirima, umrlo pre nego što je rođeno. U drugom ispada da je operisano posle smrti! Većina novorođenčadi je rođena živa i zdrava, zaplakala je, a onda, u roku od osam sati, umrla od najneverovatnijih bolesti. Recimo, od sepse, koja se desi jednoj bebi u milion slučajeva. Ta dijagnoza je maltene nemoguća, ni ja ni kolege se nismo sa njom sreli“, kaže dr Belojević za „Novosti“.
Desilo se čak da na jednoj sprovodnici posmrtnih ostataka deteta iz Instituta za zaštitu majke i deteta stoji nemački pečat Einschreiben – upisano.
[adsenseyu1]
Posebno se izdvajaju slučajevi kada su u pitanju blizanci.
Imali su slučaj blizanaca koji su navodno umrli u isti minut, u 6.30, u razmaku od jednog dana, što se, kako priča dr Belojević, graniči sa nemogućim.
Drugom paru blizanaca su upisani u dokumentaciji različiti roditelji.
Na jednoj listi piše da je dete spaljeno, a prema rečima dr Belojevića, bolnice nisu smele da spaljuju preminule živorođene bebe, posebno ne bez dozvole roditelja.
Profesor doktor Goran Belojević i sam sumnja da je njegova beba, rođena 1982. godine, ukradena.
Devojčica je rođena zdrava, da bi njegovoj supruzi ujutro rekli da je novorođenče mrtvo.
Odmah su joj dali sedativ i omamili je, što se dešavalo kod svih slučajeva otmica beba. Devojčica je upisana u knjigu rođenih, ali nikada u knjigu umrlih, rekao je dr Belojević.
Kako kaže, najčešća dijagnoza za preminulu decu bila je gušenje, što je takođe veoma retko u praksi ako se dete rodilo zdravo.
[adsenseyu4]
„Niko ne može da bude mrtav a da nema njegovih zemnih ostataka, a ni za jednu bebu koja se traži nijedno groblje u zemlji nije potvrdilo da je kod njih sahranjena. Svi ovi roditelji kažu da bolnice nisu htele da im predaju tela navodno preminule dece, ubeđujući ih da je to praksa i da će ih oni sahraniti. To nije bila praksa i takve stvari su rađene samo kada je bila u pitanju otmica dece „, priča doktor Dragan Belojević.
Prema prikupljenim podacima doktora Belojevića, od šezdesetih godina 20. veka pa do početka novog veka, smrtnost beba je bila na nivou najnerazvijenijih afričkih zemalja, iako je, kako kaže, bivša država imala dobru zdravstvenu zaštitu.
„Sve do 2001. godine, smrtnost je bila 30 beba na 1.000, posle čega je pala na šest. Najgore je bilo 1961. godine, kada je zabeleženo čak 80 umrlih beba na 1.000.“
[adsenseyu1]
Na osnovu toga, zaključio je da nešto nije u redu.
Smatra da su masovno rađeni falsifikati umrlica, a da su u mrežu bili uključeni rukovodeći kadrovi, lekari, glavne babice.
„Babice su najčešće izvodile bebe u dvorište noću i predavale ih u ruke novim roditeljima. Deca bi dobijala papirološki novi identitet“, ispričao je dr Belojević.
Kako navode „Večernje novosti“, cena jedne bebe iz Srbije danas je, prema izvorima dr Belojeviča, od 10.000 do 50.000 evra. Ona raste ako je beba bela, a roditelji plavokosi i visokoobrazovani.
(Novosti.rs)
