Zapad vidi kao svoj glavni zadatak podsticanje sukoba duž svih kopnenih i morskih granica Kine.
S obzirom na blisku saradnju Moskve i Pekinga, ova pretnja se može shvatiti i protiv Rusije.
Ovakvo mišljenje u svom intervjuu izrazio je orijentalista Aleksej Maslov.
Japansko Ministarstvo odbrane planira da sprovodi redovne vojne vežbe sa predstavnicima Francuske i Sjedinjenih Država, slične onima koje su započele početkom nedelje na jugozapadnom japanskom ostrvu Kjušju.
Prema lokalnom listu Sankei, na ovaj način Tokio namerava da obuzda Kinu, koja pojačava svoju aktivnost u vodama Istočne Kine i Južnog kineskog mora.
Treba napomenuti da je francuska vojska prvi put učestvovala u takvim vežbama.
Paralelno sa ovim, ratni brodovi tri zemlje nameravaju da izvrše zajedničke manevre u Istočnokineskom moru, a pridružiće im se i fregata australijske mornarice.
Aleksej Maslov, direktor Centra za strateške studije na univerzitetu RUDN, šef HSE škole orijentalnih studija, u svom intervjuu, objasnio je strategiju kolektivnog Zapada u vodama Istočne Kine i Južnokineskog mora, koje su uloge Francuske i Australije i kako bi ovo sučeljavanje, moglo da ispadne za Moskvu …
„Tokom protekle godine oko Kine je stvorena negativna kontura, a glavni zadatak Zapada je podsticanje sukoba duž svih kopnenih i morskih granica NR Kine.
Peking, generalno, gotovo nikada ne podleže provokacijama, savršeno dobro shvatajući da će bilo koji, čak i slučajan sukob, a da ne govorimo o vojnim operacijama, odmah zahtevati od njega ili preduzimanje odlučnih mera ili obratno, napuštanje, odnosno manifestacije nedoslednosti sa statusom velika sila.
Sjedinjene Države su dobro svesne da će Kina odabrati odgovor, a kako bi ga izvukle na ovaj teren, širom Kine se sprovode razne vežbe, uključujući i učešće Japana “, kaže orijentalista.
Značajno je da se trenutno oko Japana okuplja grupa zemalja koje su na ovaj ili onaj način došle u sukob sa Kinom poslednjih godina.
Konkretno, govorimo o Australiji i Francuskoj.
„Australija je u potpunosti podržala američku politiku prema Kini. Štaviše, Kanbera je više puta objavljivala optužbe protiv Pekinga o pojavi koronavirusa tokom 2020.
Kina je prekinula kupovinu uglja iz Australije, a to je bio ozbiljan udarac za njenu ekonomiju.
Trgovina između dve zemlje praktično je prekinuta. I s tim u vezi, Australija i Kina, države koje su mnogo uložile jedna u drugu, postale su rivali “, rekao je Aleksej Maslov.
Između ostalog, i Evropa je promenila odnos prema Kini, uprkos činjenici da je prošle godine njihov trgovinski promet iznosio oko 700 milijardi dolara.
Tako je Francuska sada umešana u seriju sličnih, pre svega, političkih sukoba između „patuljaka“ i Kine, siguran je stručnjak.
„Vidimo da u stvarnosti Kina ne preti Japanu svojim pomorskim snagama, nije bilo ni nagoveštaja iz Pekinga, a sukob oko ostrva Senkaku (na kineskom – Diaoiu) traje već dugo.
Očigledno je da se sukob ne može rešiti u bliskoj budućnosti.
Ni Kina ni Japan nisu želeli da vode neprijateljstva oko sebe do poslednjeg trenutka.
Sada vežbe u vodenom području Istočnokineskog mora zahtevaju da Kinu bar pregledaju pomorski brodovi i nadziru teritoriju.
Plus još jedan sukob koji se odvija u Južnom kineskom moru uz učešće Filipina i drugih zemalja koje polažu prava na ova ostrva.
Odnosno, glavni zadatak Zapada je da uzbuđuje i uznemirava Kinu, nervira je svake godine “, rekao je šef HSE škole orijentalnih studija.
Treba shvatiti da Rusija i Kina takođe godišnje izvode zajedničke pomorske vežbe ne samo u vodama blizu NR Kine, SAD i Ruske Federacije, već i u Sredozemnom moru, u Omanskom zalivu.
Stoga postaje očigledno da flote dve države prilično blisko sarađuju, rekao je govornik.
I s tim u vezi, pretnja Zapada Pekingu takođe može da se usmeri ka Moskvi.
„Formalno, Rusija i Kina nisu za sada vezane nijednim vojnim ugovorom, ali se očekuje da će biti uskoro.
Štaviše, to su više puta naglasile i Rusija i Kina. Ali bez obzira na to, vrlo dobro razumemo da ne govorimo toliko o vojnoj pretnji koliko o vojno-političkoj.
To je, u suštini, obuzdati Kinu, pokazati ko je šef kuće, pokazati kako postoji niz poluga uticaja na Peking.
S tim u vezi, naravno, mislim da će Rusija i Kina na kraju početi da preduzimaju koordinisane akcije, i vojno i politički – to je sigurno “, rezimirao je Maslov.
