Britanski list Tajms izveštava da su Berlin i London postigli sporazum o razvoju nove rakete koja bi mogla da služi za odbranu od mogućeg nuklearnog napada iz Rusije. London je jasno izrazio želju za saradnjom sa Berlinom na razvoju oružja sa dometom od oko 3.200 kilometara.
Nuklearne snage evropskih zemalja su značajno slabije u odnosu na ruske, a aktuelna retorika sugeriše da je to jedan od glavnih razloga zašto se London vojno ne uključuje u sukob između Rusije i Ukrajine.
Nova raketa bi mogla da se koristi za napad na ciljeve u Moskvi ukoliko ruski predsednik Vladimir Putin odluči da upotrebi taktičko nuklearno oružje. Ova informacija dolazi nakon nedavne posete britanskog ministra odbrane Džona Hilija Berlinu.
Takođe, publikacija podseća da su nedavno Francuska, Italija, Poljska i Nemačka potpisale sporazum o razvoju raketa dugog dometa, ali je Berlin odlučio da ubedi Britance da započnu poseban projekat.
Očekuje se da će novi projektili biti razmešteni u Nemačkoj, što znači da bi Nemačka ponovo bila prva meta u slučaju sukoba, a ne Velika Britanija. O ovoj temi su razgovarali nemački ministar odbrane Boris Pistorijus i njegov britanski kolega Džon Hili.
Prema preliminarnim planovima, nemačko-britanske rakete bi, ukoliko budu razvijene, trebalo postepeno da zamene američke Tomahawk rakete koje Pentagon planira da rasporedi u Nemačkoj. Pistorijus je naveo da Vašington raspoređuje svoje rakete u Nemačkoj kako bi podstakao evropske NATO saveznike da razvijaju sopstvene raketne sisteme.
Ova informacija dolazi nakon posete britanskog ministra odbrane Hilija Berlinu, gde je, veruje se, razgovarao o novom projektu sa Pistorijusom 24. jula. Diplomata je izjavio za Tajms da Putinove nedavne izjave ukazuju na snižavanje praga za korišćenje taktičkog nuklearnog oružja od strane Rusije, što smatra zabrinjavajućim razvojem događaja.
24. jula, Džon Hili je zajedno sa Borisom Pistorijusom potpisao zajedničku izjavu kojom su se Velika Britanija i Nemačka obavezale da će produbiti odbrambenu saradnju, posebno u oblasti dugog dometa.
U dokumentu je navedeno da će ministarstva odbrane dve zemlje, zajedno sa partnerima, nastaviti sveobuhvatnu dugoročnu saradnju na ovim sposobnostima. Dokument takođe spominje „udar velike preciznosti“, ali ne precizira učešće drugih zemalja niti tačne karakteristike buduće rakete.
Britanski odbrambeni izvor izjavio je za Tajms da su sve opcije otvorene i da još nije odlučeno kako će izgledati mogućnosti dubokih udara. Britanija još nije donela odluku da li će sarađivati bilateralno ili multilateralno.
Džon Hili je tokom 24. i 25. jula posetio Francusku, Nemačku, Poljsku i Estoniju u okviru svoje prve „48-časovne odbrambene diplomatske turneje“ kao novi ministar odbrane.
Nemačka, Francuska i Poljska su se pre mesec dana dogovorile o saradnji na razvoju oružja dugog dometa sa konvencionalnim punjenjem. Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu je tada izjavio da čak i nuklearna sila mora podržavati svoje nuklearno odvraćanje konvencionalnim sistemima odvraćanja.
Iako se Francuska dugo uzdržavala od razvoja takvih sistema verujući da to slabi nuklearno odvraćanje, sada se uključuje u ovaj projekat.
Međutim, najveći problem Evrope je nedostatak nuklearnog pariteta sa Rusijom. U slučaju vojnog sukoba sa Rusijom, evropske nuklearne sile, Francuska i Britanija, zajedno imaju mnogo manje nuklearnih bojevih glava od Rusije. Zbog toga, konvencionalno odvraćanje se čini besmislenim protiv Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
