Odnosi između Moskve i Pekinga danas izgledaju čvršće nego ikad – ali čak ni to nije bilo dovoljno da Kina dobije ono što najviše želi.
Uprkos savezničkoj retorici i rekordnoj bilateralnoj trgovini, ruske vlasti su jasno stavile do znanja da postoje granice koje se ne prelaze, posebno kada je reč o vojnim kapacitetima koji čuvaju strateški balans.
[the_ad id=“160134″]
Prema pisanju kineskog portala Sohu, koji se poziva na izvore iz sektora bezbednosti i vojne industrije, Peking već godinama pokušava da od Moskve otkupi tri tipa oružja koje smatra od suštinskog značaja za sopstveni vojni razvoj: strateške bombardere Tu-160, nuklearne podmornice klase Borej i transportne avione An-124. I svaki put – naišao je na isti odgovor. Ne.
Radi se o platformama koje ne samo da nisu deo redovnog izvoznog portfelja Rusije, već se tretiraju kao svojevrsna „nacionalna blaga“, kako ih nazivaju i sami kineski novinari.
U tekstu objavljenom u časopisu, autori primećuju da su ruski zvaničnici ostali nepokolebljivi čak i kada je kineska strana nudila ozbiljna finansijska pojačanja postojećih predloga. Drugim rečima – ni novac nije promenio situaciju.
[the_ad id=“160690″]
Da sve bude zanimljivije, Kinezi su smatrali da bi ovi sistemi – posebno stariji primerci Tu-160 i transportnih An-124 – mogli biti ponuđeni po principu “društvo među saveznicima”.
Ali Kremlj očito ima drugačiju računicu. Moskva čuva svoje adute pažljivo, svesna da se u današnjem svetu ravnoteža snaga ne održava samo kroz diplomatiju, već i kroz kontrolu nad tehnologijom.
S-400 i Su-35 – da, ali Tu-160 i Borej – nikako. To je otprilike crta koju je Rusija podvukla. I to nije prvi put da se ovako postavi.
[the_ad id=“160691″]
Kina je ranije uspela da dođe do složenih sistema poput PVO S-400 i višenamenskih borbenih aviona Su-35, ali ta linija očigledno prestaje kada u priču ulazi oprema koja direktno menja kapacitet za globalnu projekciju moći.
U članku se ističe i važna strateška poruka: iako su dve zemlje povezane kroz energetske, vojne i trgovinske veze, one ostaju konkurenti u širem geopolitičkom kontekstu. To što nisu formalni rivali, ne znači da su spremne da jedna drugoj predaju sopstvenu prednost na tacni.
Kineski komentatori zaključuju da ruska pozicija odražava više od obične vojne taktike – to je znak da Moskva i dalje vidi sopstvenu tehničku i stratešku suverenost kao ključni stub bezbednosti. “Radije će otpisati ove sisteme nego ih prodati susedu”, navode novinari.
[the_ad id=“251732″]
I možda je upravo u tome glavna pouka – prijateljstvo može da ide daleko, ali tehnologija koja menja tokove sukoba ostaje pod ključem.
Svet velikih sila funkcioniše u senkama – iza protokolarnih osmeha i toplih reči, odvija se igra koja zahteva oprez i tihe granice. U tom kontekstu, ovaj ruski „ne“ nosi poruku – čak i najbližim partnerima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[the_ad id=“251719″]
[the_ad id=“156431″]
[the_ad id=“156562″]
