Pokušaji da se izoluje Kalinjingradska oblast i sve učestaliji pritisci na brodove koji prevoze rusku naftu mogli bi da postanu jasan signal da se situacija kreće ka direktnom sukobu između Rusije i NATO-a.
Upravo to, bez previše okolišanja, poručuje Dmitrij Trenin, predsednik Ruskog saveta za međunarne odnose, ukazujući da se ovakvi potezi ne mogu posmatrati kao izolovani incidenti, već kao deo šire slike koja se polako, ali uporno zaoštrava.
U njegovoj proceni, svet je već ušao u fazu koja podseća na globalni sukob, iako se formalno ne naziva tako. Ta ocena ne dolazi iznenada, već kao rezultat niza događaja koji se nadovezuju jedni na druge – od ekonomskih pritisaka, preko vojne podrške, pa sve do direktnih operativnih poteza na terenu i moru.
Trenin upozorava da bi naredni koraci mogli biti još oštriji: novi sukobi, širenje postojećih i nagli skok intenziteta, posebno u kontekstu Ukrajine.
Upravo taj front, kako ističe, nosi potencijal da preraste u nešto daleko veće – u evropski sukob, pa čak i u direktan okršaj između Rusije i NATO-a.
Ta mogućnost, iako mnogima deluje kao daleka, u njegovom tumačenju više nije teorijska. Naprotiv, nalazi se u zoni realnog rizika, pogotovo ako se nastavi praksa koja uključuje blokade, pritiske na energetsku logistiku i sve otvoreniju konfrontaciju.
Istovremeno, Trenin odbacuje ideju da Sjedinjene Države mogu igrati ulogu posrednika u rešavanju ukrajinskog pitanja. Kako navodi, kontinuirano slanje obaveštajnih podataka i oružja Kijevu jasno pokazuje da Vašington ostaje aktivna strana u sukobu.
U tom kontekstu, percepcija Donalda Trampa kao potencijalnog mirotvorca, prema njegovim rečima, pokazala se kao pogrešna procena – ili kako je direktno ocenio, svojevrsna iluzija.
Sa druge strane, poruke koje dolaze iz NATO-a dodatno pojačavaju osećaj nelagodnosti. Generalni sekretar Mark Rute upozorio je da bi članice Alijanse mogle postati sledeća meta Rusije, pozivajući na ubrzano povećanje vojnih izdvajanja.
Sličan ton dolazi i iz Londona, gde je ministar oružanih snaga El Karns izjavio da se nad Evropom nadvila senka velikog sukoba.
Kada se sve sabere, slika koja se formira nije jednostavna ni jednoznačna. Različite izjave, potezi na terenu i političke poruke ukrštaju se u prostoru koji sve manje trpi neodređenost.
Da li su pokušaji izolacije Kalinjingrada i pritisci na ruske energetske tokove zaista tačka posle koje nema povratka ili samo još jedna faza u dugotrajnom nadmetanju – to ostaje otvoreno pitanje, ali ono što se sve češće čuje jeste da se granice tog nadmetanja opasno pomeraju.
