[adsenseyu2]
U vama čuče osobine i bolesti predaka i samo čekaju da se gen nosilac aktivira. Senzacionalno otkriće naučnika je da glavni okidač može biti upravo – hrana!
Imam krvnu grupu B. Nastalu oko 10 000 pre nove ere zahvaljujući nomadskim precima, koji su lutali u potrazi za hranom. Visoke jagodice i veće obraze imam isto zahvaljujući njima, jer su ih oni štitili od jakih udara vetra. Ličim na oca, ali nos sam nasledila od majke i prenela svojoj ćerki. Kao slagalica, sve na nama govori o snazi koju poseduju geni, nasleđivanju od kada je sveta i veka, koje je prvi opisao, objasnio i objavio naučnik Gregor Mendel 1866. godine u delu Eksperimenti u hibridizaciji biljaka, polazištu za moderan razvoj genetike.
Sada gledam svoju jednogodišnju ćerku i ispitujem šta ima od svojih predaka. Prsti su sa moje strane, visina sa očeve. Oči su krupne na oca, a kose kao moje… Tako je vizuelno raščlanjujem i ponovo sklapam, zaboravljajući da smo joj uparivši genetske kodove preneli mnogo više od crta lica. Da li će imati alergije kao mi? Ili loše krvne sudove na dede? Možda će, ne daj bože, naslediti sklonost stvaranju lipoma na babu, koja je zbog toga izgubila bubreg. A šta je sa drugom babom, koja je pobedila karcinom? Pu, pu, daleko bilo… Da li će kao tetka žudeti za ekstremnim sportovima i rizicima ili će na strica razvaljivati matematiku?
Sve te lične priče, biografije rođaka koje nosimo zapisane na tako finim kodovima određuju i tokove našeg života. U naletu panike u koju me sopstveno razmišljanje dovelo, setila sam se filma Gataka. “Bože, pa to je divno, ja bih joj sve loše gene odstranila i ostavila samo dobre!“ Ali ne, i ta misao me je uplašila! Pa, zar nije Itan Houk, slabovid i sa srčanom manom, uspeo sve da prevari da je genetski pročišćen i superioran, samo snagom svoje volje i intelektom… Odjednom mi se u glavi sve meša: genetski modifikovana hrana, klonovi, Arijevci, istine i laži, nagađanja i činjenice, a nisam ni doktor ni stručnjak, običan sam čovek koji može samo da veruje i gaji nadu da nam nauka zaista pomaže i unapređuje naše živote. Možda je bolje da se o tome malo edukujem…
[adsenseyu4]
Tokom moje skromne edukacije o genetici, pažnju mi je privuklo poslednje istraživanje norveškog Univerziteta nauke i tehnologije kojim su tamošnji naučnici potvrdili kako postoji čvrsta veza između naše ishrane i ekspresije gena. Drugim rečima, postoji način da hranom ispravimo sopstvenu genetiku! Kako to dobro zvuči!
Širom sveta, naučnici koji se bave genetikom uočili su ono što će možda promeniti tok lečenja u budućnosti: hrana može da utiče na genetiku! Ovo potpuno revolucionarno otkriće dovelo je i do razvoja dve nove grane nauke – nutrigenomike, koja se bavi delovanjem hranjivih materija (nutrijenata) na ekspresiju gena, i nutrigenetike, podvrste nutrigenomike koja nastoji da rastumači zašto hrana i načini ishrane drugačije utiču na svakog pojedinca.
Aktivacija, odnosno ekspresija gena, jeste ono što dovodi do manifestacije bolesti koje su prisutne u našem organizmu. Zapravo, mnogi geni predaka prisutni u našem organizmu nisu aktivni i mnoge bolesti nastaju tek kada se oni “uključuju” i “isključuju”. Ono što su naučnici ustanovili je da je jedan od najvažnijih faktora koji kontroliše aktivnost gena upravo hrana! Profesor Ian Džonson sa Instituta za proučavanje hrane izjavio je da imaju snažne dokaze kako nutrijenti mogu da promene DNK.
Na primer, preterani unos ugljenih hidrata razorno utiče na DNK, jer aktivira gene koji su odgovorni za razvoj mnogih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca i krvnih sudova, Alchajmerove bolesti i nekolikih vrsta raka. Prema naučnicima, upravo preterani unos ugljenih hidrata (jer se mnogo konzumira brza hrana) utiče na sve veći broj bolesnih ljudi u svetu. Profesor Berit Johansen sa norveškog Univerziteta nauke i tehnologije naglasio je da je veoma važno da se unose zdrave masti – monozasićene i polinezasićene masti biljnog porekla, kao što su maslinovo, susamovo, laneno ulje. “Zdrava dijeta ne bi trebalo da sadrži više od 30 odsto ugljenih hidrata ili 40 odsto kalorija u svakom obroku“, izjavio je prof. Johansen. “U protivnom, stimulišemo gene da pokreću bolesti u organizmu.“
Naučnici u Španiji su potkrepili ovu preporuku istraživanjem – fenoli iz maslinovog ulja smanjuju aktivaciju oko 100 gena koji su povezani sa gojaznošću, visokim nivoima masnoća u krvi, dijabetesom tipa 2 i srčanim oboljenjima. Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u časopisu BMC Genomics, gde je i objašnjeno da ishrana može da promeni aktivnost ćelija imunog sistema i smanji sklonost ka upalnim procesima, izraženih kod metaboličkog sindroma.
Ovom temom su se zabavili i naučnici u Kanadi i u opsežnom istraživanju u kojem je učestvovalo 27 000 ispitanika, ustanovili su da se gen 9p21, koji je najjači pokazatelj bolesti srca, može popraviti većim unosom svežeg voća i povrća. Naime, osobe sa oštećenim genom i visokim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova, vremenom mogu da “poprave“ i smanje taj rizik upravo ovim namirnicama.
[adsenseyu1]
Promenom načina ishrane moguće je promeniti ekspresiju gena, čime se sprečava razvoj različitih patoloških procesa, kažu naučnici. Prema prof. Johansenu, to i nije tako teško. “Potrebno je samo 6 dana dijete da bi se ekspresija gena kod svakog ispitanika promenila”, izjavio je. U radu Nutrigenomika – nauka za 21. vek, autorke Dušica Stojanović i Danica Marković navode da neki vitamini (kao što su tokoferol i biotin), minerali (cink) i bioaktivne supstance prisutne u hrani (kahektini i flavoni) dokazano utiču na strukturu i ekspresiju gena. Tako na primer, unos gvožđa u količini većoj ili jednakoj 15 mg dnevno smanjuje incidenciju poremećaja DNK molekula kod mladih osoba.
Alkohol, zatim, predstavlja važan faktor rizika od pojedinih karcinoma. In vivo istraživanjima je utvrđeno da je resveratrol, koji se nalazi u grožđu, borovnicama, kikirikiju i crnom vinu, ima zaštitni uticaj na kardiovaskularne funkcije, da smanjuje nivo šećera u krvi i da ima antiinflamacijski efekat. Holin, prisutan u grejpfrutu, pasulju, ribi, pilećem mesu, bademima, kikirikiju, utiče na puteve transdukcije i strukturu hromatina i na taj način indirektno utiče na gensku ekspresiju. Njegov deficit može imati uticaja na nastanak oboljenja jetre, ateroskleroze i nekih neuroloških poremećaja, dok suficit može imati udela u nastanku adenoma kolona.
Na temeljima saznanja nutrigenomike i nutrigenetike, počele su da se prave individualne dijete bazirane na genetskom materijalu. Nutrigenskim testovima se izračunava približan rizik za oboljevanje od određenih bolesti i prva kompanija koja ih je pokrenula je Sciona 2001. godine, a danas je prate Genelex, Market America, Suracell. Ovim testovima traže se slabe karike vaših gena i shodno tome nude saveti o ishrani i životnom stilu.
Nutricionističko-genetička analiza preporučuje se osobama koje imaju porodične predispozicije za kancerogena oboljenja, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, Alchajmerovu bolest, reumatske bolesti i artritis. Ovim testovima ispituju se polimorfizmi koji dovode do strukturnih promena u telu proteina, a da bi se testovi obavili potrebne su ćelije sluzokože u ustima, uzimanjem brisa sa unutrašnje strane obraza.
Iako su testovi najrasprostranjeniji u Americi, što u privatnim klinikama i na internetu, i kod nas za nekih 1000 evra možete da proverite svoje gene i da na osnovu genetskog profila dobijete program ishrane. Molekularnobiološke metode koje se koriste u Helix laboratoriji (konzilijum.rs) pružaju mogućnost otkrivanja genetskih promena, koje uzrokuju različite reakcije na unete vitamine i minerale. Analiziraju se geni odgovorni za metabolizam masti, gojaznost, za metabolizam homocisteina, za zapaljenske procese, za metabolizam kostiju i osteoporozu i geni odgovorni za aktivnost antiokisdanasa i detoksifikaciju.
Rezultati ovih analiza mogu da nam pruže odgovor na to zašto se od nekih namirnica na primer gojimo, dok one drugima prijaju. Ili zašto riba nije zdrava hrana za svakoga. Naime, zbog polimorfizma (SNP) u jednom genu, osoba kod koje se taj polimorfizam pronađe nema koristi od masnih kiselina zbog kojih se riba preporučuje. Evropska Unija, Australija i Kanada razmatraju genetsko testiranje i u procesu su standardizacije njihove regulacije, te se za sada još smatraju trendom i statusnim simbolom.
Međutim, tokom istraživanja, najveću pažnju privukla mi je činjenica da ove principe Ayurveda odavno propagira, gde jelo nije samo sredstvo kojim se utoljuje glad već lek koji doprinosi tome da život prolazi u ravnoteži.
Prema Ayurvedi način ishrane i određene namirnice za jednu osobu mogu biti korisne, čak idealne, dok na drugu, mogu uticati negativno, upravo ono o čemu nutrigenetika govori! Sve neverne Tome kojima je važno da se dokaz nađe u laboratoriji sada mogu da pristupe planiranju zdrave ishrane.
Čak i ako nemate, kao što verovatno nemate baš kao i ja, mogućnosti da ispitate u laboratoriji svoje kvarne gene koji se mešaju u zdravlje, možete da primenite najbolju, kako naučnici kažu, dijetu za gene: vaša ishrana treba da sadrži trećinu proteina, trećinu masti i trećinu ugljenih hidrata. Ili se jednostavno edukujte o principima Ayurveda ishrane, nije teško a poklapa sa se onim što su naučnici mućkanjem u epruvetama zaključili.
Iako smo (pre) nosioci poruka od davnina, mi smo i stvaraoci novih generacija koje zavise od naših odluka šta jedemo i pijemo, kako spavamo, koliko se nerviramo. Ono što najmanje možemo učiniti i za njih i za sebe je da budemo bolji i biramo zdravije.
To je ono čemu nas i tradicionalna i moderna medicina uče. A upoznavanjem svog tela, njegovih potreba i stvaranjem zdravih nauka, možemo da ispišemo istoriju bolju od one koju smo nasledili.
(Men’s Health)
[adsenseyu2]
