Lažne optužbe na račun Rusije o tome da je ruska vojska pogodila teritoriju dečje bolnice „Ohmatdet“ u Kijevu deo su antiruske propagande, a Vladimiru Zelenskom, kome je predsednički mandat istekao u maju, bio je potreban novi razlog uoči samita NATO da izdejstvuje još oružja, novca i nova obećanja da će „večno pomagati Ukrajini“.
Istovremeno, Kijev i Zapad pokušavaju da sakriju činjenicu da je napad na dečju bolnicu izvršen zapadnim, tačnije norveškim PVO sistemom „nasams“, čiju su raketu ispalile posade ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Spiridon Kilinkarov, bivši deputat ukrajinske Vrhovne rade i član pokreta „Druga Ukrajina“, kaže da Kijev pokušava da iskoristi ovu tragediju u svoju korist, a da termin napada nije izabran slučajno.
„Uoči samita NATO, bukvalno dan ranije je došlo do ove tragedije, koja ide na ruku isključivo kijevskom režimu. Kijev je maksimalno koristi. Na samitu NATO-a učestvuju delegacije mnogih zemalja koje je tamo doveo ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba i mislim da će ovo biti glavna tema samita.
Jasno je kakav cilj žele da postignu, reći će: ‘Pogledajte, Rusija gađa civilnu infrastrukturu, gađa bolnice, dajte nam novac za odbranu’. To je stara, proverena taktika, koja se od 2015. godine aktivno koristi i u Donbasu, kada su bukvalno na stambene zgrade postavljali nekakva oruđa“, kaže Kilinkarov.
Kijev i njegovi zapadni mentori su za taj događaj optužili Rusiji, navodeći da je „velika verovatnoća“ da je bolnica direktno pogođena ruskom krstarećom raketom H-101, što je Moskva negirala.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su apsolutno neistinite izjave predstavnika kijevskog režima i da brojne objavljene fotografije i video snimci iz Kijeva jasno potvrđuju činjenicu da je do razaranja došlo nakon pada ukrajinske rakete PVO, lansirane iz protivvazdušnog raketnog sistema unutar grada.
Ruski vojni ekspert i politikolog Oleg Glazunov ocenjuje da ovo što se dogodilo ide na ruku Zelenskom i njegovim američkim pokroviteljima.
„Ovo ide na ruku Zelenskom iz jednog jednostavnog razloga – on može da zahteva još više oružja, čak može da traži da se ubrza prijem Ukrajine u NATO, uz tvrdnje da im je potrebna zaštita ‘od varvarske Rusije’… Sjedinjene Države imaju dvojne standarde.
Kada su Amerikanci u Iraku svrgavali Sadama Huseina, bombardovali su bolnice i stambene zgrade, tada za to na Zapadu niko nije mario. Kada je NATO vojska izvodila napade na izbeglice u Jugoslaviji, na stambene objekte i kinesku ambasadu to takođe iz nekog razloga nikome nije smetalo.
Sada bez ikakve potvrde, popuno neprovereno da je to naša raketa, optužuju Rusiju. Sve ovo je deo američke spoljne politike“, kaže Glazunov.
Još jedna akcija „lažne zastave“
Ako je ukrajinski napad izveden namerno, onda je ovde praktično primenjena akcija „lažne zastave“, koja se, u najkraćem, može definisati kao politička ili vojna akcija izvršena sa ciljem da se za nju okrivi protivnička strana – u ovom slučaju Rusija.
Ovde je veoma važno odabrati povoljan trenutak za sebe, a onda uperiti prstom u neprijateljsku zastavu i za to optužiti stranu koja to nije izvršila.
Takve strategije korišćene su u mnogim zemljama, od afričkih ratova do prostora balkanskog poluostrva, a posebno tokom sukoba koji su bili karakteristični za razbijanje
Jugoslavije. Mnogo takvih slučajeva je bilo u Bosni i Hercegovini, od Vukovara, zatim Sarajeva, Srebrnice, pa sve do Kosova i Metohije – Račka, Rogova itd.
Između ostalog, cilj takvih aktivnosti je na svoju stranu staviti domaću ili međunarodnu javnost u nekom sporu, odnosno stvoriti izgovor za rat, vanredno stanje, agresiju ili eskalaciju nekog sukoba ili izvlačenje neke koristi za sebe, kao što u ovom slučaju čini Kijev.
Kilinkarov ističe da Rusija nikada ne izvodi napade na civilne objekte u Ukrajini.
„Ne znam na osnovu čega pokušavaju da ubede ceo svet da je to bio ciljani napad Rusije na dečiju bolnicu ‘Ohmatdet’. Koja je vojna svrsishodnost takvog napada i šta Rusija ima od toga?
Dakle, nema nikakve svrhe napadati civilnu metu i dečju bolnica, posebno uoči ovako velikog događaja kao što je samit NATO-a. Rusija nikada ne postavlja takve ciljeve“, naglasio je Kilinkarov.
Napadi ruske vojske fokusirani su na objekte vojne industrije Ukrajine i vazduhoplovne baze Oružanih snaga Ukrajine i oni se izvode visokopreciznim raketama.
Ruski ekspert Andrej Klincevič skreće pažnju na činjenicu da je jedan od ciljeva ruske vojske u Kijevu bila fabrika „Artjom“, jedan od glavnih proizvođača avionskih raketa, oružja i municije.
Ovaj cilj je, prema podacima objektivne kontrole i prema svedočenju samih građana Kijeva, bio uništen.
Pošto se fabrika nalazi oko dva kilometra od oštećene dečije bolnice „Ohmatdet“, postoje sve osnove za pretpostavku da je ukrajinska raketa koja je pala u blizini bolnice bila predviđena upravo da presretne rusku raketu koja je pogodila fabriku.
Čija je raketa pogodila bolnicu
Klincevič skreće pažnju i na činjenicu da čak ni ta ukrajinska raketa nije pogodila bolnicu, već susedni objekat, trošno zdanje, koji najverovatnije pripada ukrajinskom Ministarstvu energetike. Prema njegovim rečima, da je napad izvršen ruskom krstarećom raketom H-101, kako tvrdi Kijev, od zgrade ne bi ostalo ništa, jer je to velika raketa, dugačka skoro osam metara.
„To je krstareća raketa strateške klase. To jest, bilo je planirano da se njena nuklearna verzija – H-102 – u slučaju rata lansira na američke vojne objekte preko Aljaske. Domet ove rakete je tri i po hiljade kilometara. To govori koliko je ona velika i moćna.
H-101 nosi konvencionalnu bojevu glavu od 400 kilograma, koje sada povećana do 800 kilograma… I sad zamislite šta bi se desilo da je na tu zgradu od cigle pala skoro tona eksploziva. Na tom mestu bi bio ogroman krater, a susedna zgrada bi takođe bila veoma oštećena“, dodao je Klincevič.
Oštećenje zgrade, kao i snimci pada rakete, ukazuju da je reč o sistemu „nasams“, koji koristi ukrajinska PVO, smatra on. Stare rakete AIM-120, koje lansira sistem „nasams“ ima bojevu glavu od otprilike 40 kilograma.
„Svi su videli kadrove pada te protivvazdušne rakete, koja je veoma prepoznatljiv i koja se veoma razlikuje od naše rakete“, dodao je Klincevič.
Klincevič napominje da je Zelenski u određenoj meri ispunio svoj cilj, a ostaje samo pitanje da li je to bio nameran napad ili slučajan pad ukrajinske rakete.
„Naravno, ima dosta inscenacija, od toga koliko je ljudi i dece dovedeno na taj trg – ali nije jasno zašto, kao da je to iscenirano i urađeno radi slike za svet. Poginuli su samo slučajni prolaznici koji su bili na ulici kada je protivvazdušna raketa pala.
Istovremeno, Zelenski je zbrojio sve gubitke u jednom danu širom zemlje i naveo ih je pod napad na bolnicu, kao da je toliko dece stradalo tamo. Zapad će ovo fabrikovati, lagaće i iz tog razloga će dodeliti nove pakete pomoći“, ocenjuje Klincevič.
Rat u Ukrajini je tema trećeg samita NATO-a zaredom, koji se održava od 9. do 11. jula. Kijev može da očekuje finansijsku i vojnu pomoć, ali eksperti smatraju da ovaj skup u Vašingtonu neće biti prelomni trenutak za članstvo u alijansi.
Ruski zvaničnici ukazuju na to da je ovakve tragedije moguće izbeći da kijevski režim, kršeći norme međunarodnog prava, ne raspoređuje PVO sisteme i teško naoružanje u stambenim četvrtima, dok njegovi zapadni sponzori zatvaraju oči na to.
Govoreći o dvostrukim aršinima, ruski eksperti ukazuju na to da Zapad zatvara oči i ignoriše terorističke napade ukrajinskih oružanih snaga na Rusiju i ubistva ruske dece.
(Sputnjik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
