Da li je moguće da postoji jeftini čaj od četiri biljke koji leči rak, pa možda čak i sidu? Naime, Rene Kejs, skromna medicinska sestra iz Kanade, više od 50 godina je koristila čaj Esijak (Essiac) za lečenje pacijenata obolelih od raka u svojoj klinici u kanadskom selu Brejsbridž, severno od Toronta.
Ona za svoje usluge nije tražila mnogo novca već samo onoliko koliko ko može da priušti. Do sada nikoga nije odbila. Nakon 1937. godine je prestala da naplaćuje svoje usluge.
Međutim, ona je na sve to dobila samo kritike kanadskog ministarstva za zdravlje, a privatne korporacije su odbile da ozvaniče čaj Esijak kao lek protiv raka.
Iako je Rene primenjivala ovaj čaj dugi niz godina, on vodi poreklo od domorodaca u severnoj Kanadi.
[adsenseyu1]
Rene je radila kao medicinska sestra u kanadskoj bolnici 1922. godine kada je kod nje došla starija pacijentkinja koja je pre 30 godina preživela rak dojke. Ta žena je živela u udaljenom kanadskom rudarskom kampu sa svojim mužem. Pre 30 godina joj je rečeno da ima rak dojke i da će morati da joj odstrane dojke.
Ona nije pristala na operaciju već se vratila u kamp. Tamo je naišla na domoroca iz plemena Odžibua koji joj je dao recept za lečenje raka i pokazao joj koje bilje da koristi, gde da ga ubere i kako da pripremi čaj. Ona je pratila njegova upuststva i za par meseci se u potpunosti izlečila i živela zdravo narednih 30 godina.
Pošto je Rene u to vreme imala tetku i očuha koji su bolobali od raka, ona se zainteresovala za ovaj čaj i starija žena joj je dala recept. Rene je uspela da izleči svoje članove porodice.
Nakon toga, ona je počela da primenjuje recept u klinici u kojoj je radila od 1934. do 1942. godine, izlečivši na stotine pacijenata obolelih od raka. Ona je sama uzgajala biljke od kojih je pripremala čaj.
Naravno, Rene Kejs je ubrzo postala meta kanadskih vlasti, ali nije uhapšena samo zato što je imala veliku podršku od gradskog saveta Brejsbridža i od nekoliko prestižnih lekara, ali i njenih brojnih izlečenih pacijenata.
[adsenseyu4]
Zahvaljujući velikoj podršci, Kejsovoj je dozvoljeno da leči rak pod tri uslova: 1) da leči samo pacijente koji su smrtno bolesni, 2) da sa njom radi iskusni lekar za dijagnostiku bolesti i 3) da ne prima novac za svoje usluge. Ona se složila sa tim uslovima i nastavila da leči ljude.
Uprkos svedočenjima mnogih uspešno izlečenih pacijenata, javnost dugo nije znala za čaj Esijak. Kejsova je uspela da obavesti javnost o svom čaju tek 1977. godine, godinu dana pre njene smrti.
Ona je napravila sporazum sa kompanijom Resperin za koju je mislila da će legalizovati njen čaj. Međutim, ova kompanija je u saradnji sa kanadskim vlastima zataškala lek i njegovu formulu.
Sreća pa je dr Geri Glum čuo za svojstva čaja Esijak i počeo da se raspituje za njegov recept.
On je pronašao neku osobu iz Detroita koja je izlečena ovim čajem iako joj je dijagnostikovan neizlečivi oblik raka materice. Geri je kupio od nje recept, a zatim otišao kod Meri MekFirson, bliske prijateljice Rene Kejs, kako bi potvrdio autentičnost recepta.
Dr Glum je od MekFirsonove dobio brojne informacije o Rene Kejs i napisao knjigu o njoj pod nazivom „Calling of an Angel“ (Poziv anđela). On je kontroverznu knjigu morao da izda sam jer nijedna izdavačka kuća nije želela da rizikuje tužbu.
Isto tako je objavio i knjigu o izvoru side kao veštački stvorene bolesti za depopulaciju stanovništva.
Glum je dospeo u veliku nevolju zbog objavljivanja istine o čaju Esijak, a u nekom trenutku su čak pretili smrću njemu i njegovoj porodici.
Glumove knjige je danas prilično teško naći, mada ih možda još uvek ima na internetu u pdf formatu.
Glum je u jednom intervjuu negde oko 1990. godine naveo da je izlečio 5 pacijenata obolelih od side tako što im je davao čaj Esijak tri puta na dan.
Dr Glum je takođe lečio i pacijente obolele od raka, uključujući i jednog dečaka obolelog od terminalne leukemije. Dečak se u potpunosti oporavio od čaja Esijak, ali je kasnije umro od infarkta usled oštećenja koje je kod njega izazvala hemoterapija kojom se ranije lečio.
Geri Glum je pronašao informacije i o dr Čarlsu A. Brušu, koji je bio lični lekar pokojnog predsednika Džona F. Kenedija. Dr Bruš je imao kliniku za lečenje raka u Bostonu u Masačusetsu, a Rene Kejs je radila s njim od 1959. do 1962. godine.
Dr Bruš je izlečio mnoge pacijente obolele od raka sa čajem Esijak. Nažalost, kasnije je primoran da ćuti o leku da ne bi završio u zatvoru.
Dr Glum je pronašao navode dr Bruša da je čaj Esijak ispitan u četiri laboratorije u SAD i jednoj u Kanadi i da je potvrđeno izlečio rak kod brojnih pacijenata nezavisno od rase, pola i starosnog doba.
Zahvaljujući dr Glumu, čaj Esijak nije pao u zaborav.
Sastojci čaja Esijak
Osnovni recept čaja podrazumeva četiri lekovite biljke:
6,5 šolja seckanog korena čička (Arctium)
500g stabla kiseljka (Rumex acetosella) u prahu
125g kore klizavog hrasta (Ulmus rubra) u prahu
28g korena turske rabarbare (Rheum palmatum) u prahu
Od ove količine sastojaka se može dobiti oko 7,5 litara čaja. Sastojke treba dobro promešati pre stavljanja u vodu. Smešu treba čuvati u staklenoj tegli na tamnom mestu i uzimati 30 grama smeše na 900 grama vode.
Čaj se kuva bez poklopca 10-20 minuta, a zatim se pokriva poklopcem i ostavlja preko noći. Ujutru treba podgrejati sadržaj, ali ne toliko da prokuva, a zatim presuti u staklene ili keramičke posude. Kada se zatvorena posuda jednom otvori, mora se čuvati u frižideru.
Doza zavisi od stadijuma bolesti. Za jačanje imunog sistema i protiv blažih stanja treba uzimati 56 grama dnevno. Doza može biti maksimalno tri puta veća i primenjivati se tri puta dnevno, zavisno od ozbiljnosti bolesti. Čaj koji se čuva u frižideru se može dodati u toplu vodu ili podgrejati.
Oboleli od raka i side takođe moraju da se pridržavaju organske dijete bez mesa i da unose što više vitamina D i C.
Važno je napomenuti da kvalitet čaja u najvećoj meri zavisi od kvaliteta sastojaka. Dr Glum je napomenuo da ima ljudi koji prave čaj od ozračenog bilja ili zamenjuju kiseljak korovom i da treba jako voditi računa od koga se ili odakle čaj nabavlja.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
