Turska je blokirala usvajanje izjave NATO o „praktičnim akcijama prema Belorusiji“ povodom prinudnog sletanja aviona kompanije Ryanair u Minsku sa hapšenjem Romana Protaseviča preko čijih sajtova su Amerikanci i Poljaci dirigovali pokušajem obojene revolucije protiv Aleksandra Lukašenka.
Kako je objavio The Washington Post, Turska je iskoristila veto da blokira bilo kakvu praktičnu [NATO] akciju protiv Minska.
Moskovski politički ekspert Andrej Kortunov, koji je prvo podsetio da je Belorusiju važna tranzitna teritorija, ocenio je:
„Ankara takvim stajanjem na stranu Minska dobija adute za dalje pregovaranje sa zemljama liderima unutar NATO. Možda planira da tako izdejstvuje ustupke od Alijanse u drugim oblastima koje su joj važne. To je turska standardna praksa. Turci imaju posebne pozicije povodom mnogih spoljnopolitičkih pitanja “, rekao je Andrej Kortunov koji je direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove.
Ukazao je da pitanje isporuke ruskih sistema S-400 Turskoj još nije rešeno:
„NATO je time nezadovoljan. A ne treba gubiti iz vida ni da mnogi interesi Turske izlaze izvan okvira, što dovodi do konfrontacije sa drugim članicama alijanse“.
Turska je 2019. godine bila stavila veto na plan NATO-a da „zaštiti“ zemlje Istočne Evrope od Rusije. Tada je tražila da zemlje Alijanse kurdske Narodne samoodbrane koje deluju u Siriji proglase za terorističke.
Ankara je tada takođe zahtevala od NATO da joj pruži političku podršku za vojne operacije protiv jedinica Kurdistanske radničke partije (PKK) koje deluju na turskom jugoistoku.
Međutim, 2020. Turska je povukla taj veto, čime je deblokirala planove NATO.
„Beloruski veto“ – uveren je Kortunov – za Ankaru je preventivni korak koji joj omogućava da iz odbrane povodom S-400 pređe u napad i da još dobije i zahvalnost za ustupke.
Između lidera dve zemlje – Redžepa Tajipa Erdogana i Aleksandra Lukašenka – postoji i lična simpatija.
