Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nedavno je objasnio da je iskustvo njegove zemlje u borbi protiv koronavirusne infekcije već postalo „vlasništvo čitavog sveta“, a Svetska banka je čak spremna da Minsku da 300 miliona dolara da podeli detalje svoje taktike.
Takve izjave beloruskog lidera tokom pandemije Covid-19 nisu nove. Ranije je rekao da je situacija u Belorusiji postala interesantna za svetsku zajednicu, jer nisu išli putem koji je preporučila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ne stavljajući građane svoje zemlje u karantin.
[adsenseyu1]
Beloruske vlasti su više puta naglasile da su uspele da spreče visoku smrtnost od koronavirusa u zemlji zbog činjenice da je u zemlji sačuvan sovjetski zdravstveni sistem i preduzete sve potrebne mere kako bi se izborili za svaki ljudski život.
BRITANCI U PANICI: “Rusi i Kinezi otkrili su sve slabosti Zapada i to sada aktivno koriste”https://t.co/9UDA5CG40t
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) August 1, 2020
Činjenica je da je Belorusija zaista uspela da se izbori sa pandemijom. Tokom proteklih nedelja stopa zaraženih koronavirusom u republici počela je postepeno da se smanjuje, a broj ljudi koji su se oporavili, naprotiv, naglo se povećao.
Važno je podsetiti da Belorusija nije zvanično proglasila vanredno stanje zbog širenja koronavirusne infekcije, iako je prvi slučaj zabeležen pre nego što je pandemija objavljena krajem februara.
[adsenseyu4]
U kontekstu panične Evrope, Belorusija se zapravo pretvorila u gotovo najliberalniju zemlju, gde ljudska prava i slobode nisu umanjivane.
Kao što znate, beloruske obrazovne institucije formalno su nastavile s radom, održani su brojni javni događaji, uključujući paradu u Minsku, nastavljena je većina sportskih prvenstava, a republika je ostavila granice otvorene.
Uprkos činjenice da karantin nije zvanično uveden, zemlja ga je u nekom obliku svkako imala. Tako su od sredine marta mnoge privatne kompanije na vlastitu inicijativu prebacile radnike na rad na daljinu.
Nakon tronedeljnog odmora, učenicima je bilo dozvoljeno da ne pohađaju nastavu i studiraju onlajn. Sličan pristup je organizovan na većini beloruskih univerziteta.
[adsenseyu1]
Prema različitim istraživanjima, oko dve trećine Belorusa počelo je češće da pere ruke, a polovina je prestala da posećuje društvene događaje. Sve je manje ljudi na ulicama i u javnom prevozu.
Zbog nedostatka gledalaca, većina koncerata i predstava je otkazana, a kafići, barovi i bioskopi svoje vreme su počeli da zatvaraju ili skraćuju.
Istovremeno, beloruski lekari su preduzeli niz mera s ciljem sprečavanja širenja zaraze. U Belorusiji su počeli da se hospitalizuju ne samo zbog upale pluća, već i pacijenti sa veoma blagim simptomima koronavirusa. Pored toga, počeli su da dolaze u bolnice i ljudi prvog i čak drugog nivoa kontakata.
U isto vreme, u zemlji su se pojavile mnoge volonterske inicijative, koje su bile uključene u prikupljanje sredstava za lekare, kuvanje hrane, šivenje lične zaštitne opreme i još mnogo toga.
[adsenseyu4]
Generalno, belorusko društvo i Ministarstvo zdravlja pokazali su solidarnost uprkos bilo kakvim izjavama zvaničnika. A, prema mišljenju eksperata, upravo to je omogućilo da se, bez zvaničnog karantina, izbegne razvoj negativnog scenarija u Belorusiji.
Važno je napomenuti da je vlada Belorusije 15. juna odlučila da se koronavirus uvrsti na listu bolesti koje daju pravo na besplatno izdavanje lekova.
Ministarstvo zdravlja, komentarišući ovu odredbu, primetilo je da trenutno neki pacijenti sa Covid-19 infekcijom „dobijaju lečenje kod kuće“. To su počeli da dobijaju „bolesnici sa blagim i umerenim oblicima bolesti, uključujući blagu upalu pluća“.
S obzirom na ovu okolnost, činjenica da su beloruske bolnice prestale da imaju preveliko opterećenje zbog epidemije koronavirusa, postaje sasvim razumljiva.
Webtribune.rs
