Ukrajinci u velikoj meri (69%) podržavaju stvaranje mira sa Rusijom. Pet godina građanskog rata ubedilo je većinu ukrajinskih birača da glasaju za mir pregovorima i kompromisom sa regionalnim vladama Donjeckom i Luganskom i sa Moskvom.
Podrška za nastavak rata sve dok istočni regioni ne kapituliraju, sada se skoncentrisala na zapadni region Ukrajine oko Lvova i među onima u Kijevu koji žive od priliva gotovine iz SAD-a, Kanade i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
[adsenseyu1]
Čak i među njima pristalice rata su mala manjina – 28 odsto na zapadu; 16 odsto u centru; u poređenju sa 13 odsto na istoku i osam odsto na jugu. Sveukupno, samo jedan od šest Ukrajinaca (17 odsto) sada želi rat. Mir po svaku cenu preferira jedan od pet (20 odsto); mir uz kompromisne uslove 49 odsto.
Ovo su novi nalazi anketa ukrajinskih glasača sprovedenih u čitavoj zemlji, u junu, koje je naručila i platila holandska vlada. Oni potvrđuju rezultate glasačkog istraživanja sprovedenog u maju za američki Stejt Department.
Sveukupno, 69% ispitanih Ukrajinaca želi mir; Skoro polovina njh uz bilo kakve ustupke.
Upitani o devet specijalno formulisanih opcija za uslove mirovnih pregovora, neodlučni skaču na jedan od pet i postoje značajne razlike između političkih stranaka i regiona o tome šta bi trebalo da budu preferirani pojmovi i omiljeni ishodi, a koje opcije su neprihvatljive.
[adsenseyu4]
Tekst holandske Vlade o pitanjima je izbegao trinaest tačaka Protokola iz Minska, koji su u februaru 2015. potpisali predstavnici vlada Donjeck, Lugansk, Rusije i Ukrajine.
Ne računajući one koji su odbili da kažu ili su tvrdili da su neodlučni, najjasniji znaci konsenzusa širom zemlje su pregovori o mirovnim uslovima direktno sa predstavnicima vlade Donjeck i Lugansk; okončanje trgovinske blokade i ekonomskih sankcija sa istokom i raspoređivanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija kako bi se osigurao mir.
Webtribune.rs
