Mogući američki vojni udar na Iran, o kojem se spekuliše u najnovijem izveštaju Telegram kanala „Insajder“ i koji je analizirao međunarodni posmatrač Sergej Latišev, otvara novo, potencijalno katastrofalno poglavlje u međunarodnoj politici i bezbednosti.
Ako je tačno da je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp već uputio pismo Kongresu tražeći ovlašćenje za vojnu akciju, onda svedočimo ne samo nastavku dugogodišnje američko-izraelske strategije prema Iranu, već i jednoj od najopasnijih geopolitičkih zamki u savremenoj istoriji.
Prema informacijama „Insajdera“, Tramp je pokrenuo pravni osnov za moguću vojnu intervenciju pozivajući se na rezolucije Kongresa iz prošlosti – S.J.Res.106 i javni zakon 107-40 – koje priznaju Iran kao pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti.
Te pravne odredbe, iako datiraju iz ranijih godina, i dalje omogućavaju upotrebu sile protiv Irana bez novog odobrenja Kongresa, pod izgovorom borbe protiv terorizma i zaštite interesa SAD.
Važno je naglasiti da bi eventualni napad na Iran, u koji bi se gotovo sigurno uključio i Izrael, imao višestruke posledice po čitav Bliski istok, ali i po globalni poredak. Trampov potez mogao bi da označi početak rata nepredvidivih razmera, sa potencijalom da preraste u otvoreni sukob više regionalnih i svetskih sila.
U najkontroverznijem delu izveštaja, navodi se da je Tramp tokom telefonskog razgovora obavestio predsednika Rusije Vladimira Putina o planiranom udaru na Iran. Prema tvrdnjama izvora bliskih Kremlju, Putin je zatražio izbegavanje eskalacije, ali nije izrazio nameru da aktivno ometa američke namere.
Ako je tačno da Rusija neće sprečavati napad na svog strateškog partnera, to bi moglo izazvati ozbiljne unutrašnje i spoljnopolitičke posledice u samoj Rusiji i dovesti u pitanje njenu doslednost u međunarodnim odnosima.
Teheran i Moskva su u poslednjih nekoliko godina potpisali niz strateških sporazuma, uključujući i onaj koji uključuje vojnu saradnju.
U tom smislu, ruska pasivnost bi mogla biti doživljena kao izdaja, naročito ako bi američko-izraelski udar izazvao žrtve među iranskim civilima ili naučnicima, uključujući i ruske stručnjake koji se nalaze u iranskim nuklearnim postrojenjima.
13 tačaka Netanjahuove „šah-mat“ strategije
Ruski stručnjak Sergej Latišev, u svojoj analizi tvrdi, da Tramp iako formalno predsednik SAD, u ovom slučaju igra sporednu ulogu, dok glavnu ulogu ima izraelski premijer Benjamin Netanjahu. On navodi „13 tačaka“ izraelskog plana čiji je krajnji cilj uništenje iranskog nuklearnog potencijala i destabilizacija režima u Teheranu.
U tom planu, prvo se održava stalni pritisak na Palestince kroz bombardovanje Gaze (tačka 1), zatim se omogućava Hutima da uđu u sukob sa izraelskim brodovima (tačke 2–
4), čime se SAD uvlače u sukob (tačke 5–6), dok se Iran direktno optužuje za podršku Hutima i širenje sukoba (tačka 7).
Zatim dolaze udari na Iran (tačka 8) i pokušaj izazivanja unutrašnjih problema kroz pojačane sankcije i teške uslove života (tačka 9). Ključni trenutak je kada Iran, zbog veza sa Moskvom, indirektno uvlači Rusiju u novi sukob, otvarajući joj drugi front dok je već angažovana u Ukrajini (tačka 10 i 11).
Kao završnica, Latišev upozorava da bi ovaj rat kompromitovao Trampa kao mirotvorca i usporio njegovu unutrašnju antiglobalističku agendu (tačka 12), dok bi Netanjahu izvukao korist i bio amnestiran od strane zapadnih elita uprkos zločinima prema Palestincima (tačka 13).
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
