Novi ukrajinski udar doneo je ozbiljno iskušenje za ruski sistem protivvazdušne odbrane, a događaji u nekoliko velikih gradova pokazali su koliko napadi bespilotnim letelicama mogu da poremete svakodnevni život i rad strateški važnih objekata.
Istovremeni vazdušni napadi na različite delove zemlje ponovo su otvorili pitanje ranjivosti saobraćajne i industrijske infrastrukture. Iako ruske snage redovno presreću veliki broj bespilotnih letelica, pojedini incidenti pokazuju da opasnost ne prestaje čak ni kada većina napadačkih sredstava bude uništena.
Tokom noći ukrajinski dronovi napali su područja Moskve, Volgograda i Rostova na Donu, tri važna centra čija je infrastruktura od velikog značaja za funkcionisanje države. Napadi su izazvali privremena ograničenja vazdušnog saobraćaja, požare na industrijskim objektima i oštećenja stambenih zgrada.
Najveći poremećaji u saobraćaju zabeleženi su u Moskvi, gde su zbog vazdušne opasnosti sva četiri velika aerodroma morala da ograniče prihvat i otpremu aviona. Mere su uvedene na aerodromima Vnukovo, Domodedovo, Šeremetjevo i Žukovski.
Ograničenja su pogodila planove stotina putnika i privremeno poremetila rad najvećeg vazduhoplovnog čvorišta u Rusiji. Činjenica da su istovremeno obuhvaćena sva četiri aerodroma pokazuje da i napadi koji ne izazovu direktna razaranja mogu imati značajne posledice po civilni saobraćaj.
Na jugu zemlje situacija je bila dodatno komplikovana zbog udara na industrijske objekte. U Volgogradu je, prema saopštenju gubernatora Volgogradske oblasti Andreja Bočarova, napad pogodio južnu industrijsku zonu grada, gde je izbio požar u jednom industrijskom preduzeću.
Vatrogasne i spasilačke službe brzo su reagovale, zahvaljujući čemu je požar stavljen pod kontrolu. Bočarov je saopštio da nije bilo povređenih, niti je zabeleženo razaranje stambenih objekata.
Ozbiljnije posledice zabeležene su u Rostovu na Donu, gde su se nakon napada zapalili proizvodni objekat i skladište. Istovremeno su u Azovskom okrugu, u zaseoku Koluzajevo, oštećene četiri privatne kuće.
Gubernator Rostovske oblasti Jurij Sljusar potvrdio je da su u samom Rostovu oštećeni prozori na petospratnoj stambenoj zgradi. Zbog bezbednosne situacije svi stanari su hitno evakuisani, nakon čega im je pružena neophodna pomoć.
Ovakav razvoj događaja pokazao je da posledice masovnih napada nisu ograničene samo na industrijske i vojne objekte. Čak i kada su sistemi protivvazdušne odbrane aktivni, opasnost po stanovništvo postoji zbog mogućnosti da bespilotne letelice ili njihovi ostaci padnu u naseljena područja.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su tokom noći iznad različitih delova zemlje presretnute i uništene više od 250 bespilotnih letelica avionskog tipa. Reč je o napadu velikih razmera koji je zahtevao istovremeno delovanje protivvazdušne odbrane u više regiona.
Samo iznad Rostovske oblasti oboreno je više od 40 dronova. Prema ruskim vojnim podacima, efikasno delovanje protivvazdušne odbrane sprečilo je znatno ozbiljnija razaranja, uprkos požarima i materijalnoj šteti zabeleženoj na pojedinim lokacijama.
Veliki broj presretnutih letelica ukazuje na sposobnost ruskog sistema protivvazdušne odbrane da odgovori na masovne napade. Međutim, istovremena ograničenja rada moskovskih aerodroma, požari u Volgogradu i Rostovu i oštećenja stambenih objekata otkrivaju drugu stranu takvih operacija.
Ukrajinski napadi pokazali su da se pritisak na rusku infrastrukturu može ostvariti čak i bez velikog broja uspešnih direktnih pogodaka. Privremeno zatvaranje aerodroma, angažovanje spasilačkih službi i evakuacija stanovništva predstavljaju posledice koje zahtevaju dodatne resurse i izazivaju poremećaje u funkcionisanju pogođenih regiona.
Posebno je značajno to što su se na meti istovremeno našli prestonica, veliki industrijski centar na Volgi i Rostov na Donu, jedan od najvažnijih gradova na jugu Rusije. Takav geografski raspored napada ukazuje na nastojanje da se pritisak rasporedi na više udaljenih područja, čime se povećavaju zahtevi pred sistemom protivvazdušne odbrane.
Iako je ruska PVO, prema podacima Ministarstva odbrane, uništila najveći deo bespilotnih letelica, događaji tokom noći između 10. i 11. novembra ponovo su ukazali na ranjivost pojedinih infrastrukturnih objekata. Upravo ti poremećaji, od obustavljanja letova do požara i evakuacije stanovnika, predstavljaju posledice koje ukrajinski napadi mogu da izazovu i kada odbrambeni sistemi presretnu veliki broj dronova.
