Štampa na nemačkom je puna hvalospeva za pobedu Novaka Đokovića nad Rodžerom Federerom u najdužem finalu Vimbldona, prenosi Dojče vele.
Igrao je protiv kralja trave i 15.000 navijača i pokazao da je najbolji i kada ne igra najbolje.
“Pobeda za večnost! Đoković jede travu“ – naslov je u tabloidu Bild. “Mentalna snaga donela je Đokoviću titulu“, piše austrijski javni servis ORF. Sportski portal Spox u pozitivnom tonu Đokovića naziva “prokleto mentalitetsko čudovište!“
[adsenseyu1]
Gledajući statistiku, taj portal konstatuje da Federer zapravo na svojoj omiljenoj podlozi ne može odigrati bolje od ovoga. “Nasuprot tome Đoković može da igra mnogo bolje, što je posle meča i priznao.“
Spox piše da su potrebna “mu*a kao đulad da se igra protiv najboljeg tenisera svih vremena na travi, u meču u kojem nemaš brejk dva sata i 47 minuta, a skoro cela publika je protiv tebe“. “Svetska je klasa kako je Đoković probio Federera na njegovoj drugoj meč lopti – ovo je treći put da je protiv maestra odbranio dve meč lopte i onda pobedio. Mentalitetsko čudovište!“
“Ako i prosečno vrhunskom igrom Nole trijumfuje – i to u dnevnoj sobi kralja Rodžera – onda je to više nego nagoveštaj za sledeće slemove. Na Rolan Garosu je Đoković još dozvolio da ga spoljne okolnosti izbace iz koncepta. Ovog puta je zatočio svoju unutrašnju Drama-Queen, i u najvećoj nevolji je ostao trezven, retko je kukao i nakon iskorišćene meč lopte se sa mnogo osećaja za okolnosti suzdržavao“, dodaje se u komentaru Spoxa.
“Kad je gusto, najbolji je“, stoji u naslovu na portalu nedeljnika Špigel gde se pitaju šta je Đokovićeva tajna. Izvukao se u petom setu na dve Federerove meč lopte: “Đoković je još jednom demonstrirao da je u kritičnim i tesnim momentima sigurno najbolji igrač kojeg je ovaj sport ikada video“, piše Špigel.
“Đoković je morao da nastupa ne samo protiv Federera već i protiv skoro 15.000 gledalaca koji su mu u završnici s vremena na vreme zviždali. (…) Snaga njegovih nerava je poznata, skoro legendarna. Malo koji igrač koristi svoje brejk-lopte tako efikasno ili se od tuđih brejk-lopti brani. Niko na ATP-turu ne pobeđuje tako često tajbrejkom. A kada se dođe u odlučujući set, njegov učinak je izuzetan.“
To je, dodaje Špigel, razlika u odnosu na Federera koji “u svojoj poznoj karijeri propušta sve više šansi za brejk i u kritičnim trenucima ne igra svoj najbolji tenis“.
Zidojče cajtung opisuje meč u kojem su dvojica velikih rivala “ganjali jedan drugog neiscrpnom energijom, nemilosrdnom preciznošću i brutalnim umetničkim udarcima“.
[adsenseyu4]
“Kako bi se Đoković doterao do svog limita potreban je gigant poput Federera koji ovog puta nije nastupao samo protiv svog ljudskog protivnika, prvog igrača sveta, već i protiv drugog, moćnijeg i nemilosrdnijeg apstraktnog protivnika: vremena. Federer će za četiri sedmice navršiti 38 godina; da je pobedio, bio bi najstariji pobednik od kada se muškarci susreću na Gren slem turnirima“, piše list iz Minhena i dodaje:
“Tako je Federer, uprkos porazu od Srbina, pred očima celog sveta ipak dokazao da još neko vreme namerava da drži svoje godine u šahu.“
Švajcarski Argauercajtung o Federeru piše: “U finalu Vimbldona je kralj tajbrejkova postao prosjak. (…) Čas je delovao previše pasivno, čas ishitreno. (…) Đoković je izgledao manje nepobedivo nego inače, ali je uspeo da se uzdigne u odlučujućim momentima.“
